Prema izveštajima većine međunarodnih organizacija koji se bave zaštitom ljudskih prava, ona su u postojanom padu već duži niz godina. U Sjedinjenim Državama, Univerzitet Dejton u Ohaju je pre 20 godina osnovao prvi program za ljudska prava, iz kojeg je pre pet godina nastao i Centar za ljudska prava, čija nova izvršna direktorka Šeli Inglis je dobar poznavalac prilika na Balkanu.
Inglis je tokom 90-ih godina prošlog veka sarađivala sa humanitarnim i međunarodnim organizacijama, dok je poslednjih 15 godina provela na različitim položajima u Ujedinjenim nacijama, do skoro kao šef regionalne kancelarije Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) u Istanbulu, odakle je rukovodila timom za Evropu i Centralnu Aziju.
Glas Amerike: Ljudska prava su oduvek imala ogromnu važnost, ali su poslednjih godina sve više ugrožena, širom sveta, ali i ovde u SAD. Kako vi procenjujete stanje ljudskih prava, u današnjoj klimi?
Šeli Inglis: „Mislim da se klima u vezi sa ljudskim pravima pogoršava, veliki je pritisak na aktivistima za ljudska prava širom sveta, kao i na nekim osnovnim vrednostima, ovde u SAD. Prvenstveno, mislim na slobodu medija. Smtram da je vreme da pojačamo napore, kada je reč o obrazovanju, aktivizmu i istraživanju. Definitivno nije vreme da dignemo ruke od ljudskih prava, već da uložimo dodatni napor i naglasimo sve ono što znamo o ljudskom dostojanstvu i ljudskim pravima.
Važno je da čak i u vreme kada su naša građanska i politička prava pod pritiskom, ne zaboravimo na ekonomska, društvena i kulturna prava...
SAD su tradicionalno zemlja koja ceni građanske i političke slobode, a neki veruju da postoji pretnja čak i za njih. I dok doživljavamo da su sloboda medija i pravo glasa napadnuti, tu su još i društvena, ekonomska i kulturna prava, pravo na pristup obrazovanju zdravstvenoj zaštiti, pijaćoj vodi i kanalizaciji, pravo na život i ekonomsku pravdu... ta prava su tradicionalno manje u centru pažnje u SAD, i postaje jasnije - s rastućom nejednakosti ovde - da za velike delove populacije ta prava nisu ispunjena. Važno je da čak i u vreme kada su naša građanska i politička prava pod pritiskom, ne zaboravimo na ova ekonomska, društvena i kulturna prava, jer mislim da je to nešto što brine mnoge u Americi“.
Glas Amerike: Da li mislite da pad ljudskih prava u Americi može negativno da utiče na - ne bih da kažem pravo, ali svakako sposobnost SAD da se bore za ljudska prava u svetu.
Šeli Inglis: „SAD igraju važnu ulogu još otkada je Elenor Ruzvelt bila predsedavajuća komiteta, koji je izradio nacrt Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Naravno da SAD nisu savršene, a ljudska prava su težak cilj za svaku vladu, jer su neophodni aktivno civilno društvo, učešće građana, javni diskurs, slobodni mediji i sloboda diskusije o političkim pitanjima.
Istovremeno, mislim da su aktivisti za ljudska prava ostvarili sjajne rezultate u razvijanju globalne svesti o ljudskim pravima. Sveukupno, ostvaren je ogroman napredak, ali delimično, ono što sada potencijalno imamo je neka vrsta otpora tom napretku, u okviru autokratskih tendencija vlada koje se obračunavaju sa civilnim društvom i slobodnim medijima.
Tu su i neka demografska i druga pitanja ili izazovi, poput migracija, azilanata i izbeglica, klimatskih promena, tehnološkog napretka, koji menja način na koji se informišemo, pitanja privatnosti, koja stavljaju ogroman pritisak na naše društvo, tako da moramo da se okrenemo svojim međunarodnim normama, kako bi nas vodile u borbi sa tim izazovima“.
Glas Amerike: Pomenuli ste obračun sa civilnim društvom i medijima... to su neke od stvari veoma rasprostranjene na Balkanu, a vi imate iskustvo sa tim delom sveta. Kako gledate na situaciju u tom regionu danas?
Šeli Inglis: „Morate da stavite Balkan u kontekst, a lideri u skoro svim balkanskim državama danas, potiču iz perioda rata i imali su veze sa partijama i grupama za vreme konflikta. U periodu posle sukoba, umesto da se krene napred i uspostavi novo rukovodstvo na Balkanu, te grupe su konsolidovale svoju moć, tako da mislim da nije veliko iznenađenje što nemamo dinamične demokratije, čija je ključna odlika promena vlasti.
Lideri na Balkanu znaju koliko su važni, i zapadu – Evropskoj uniji i Americi, i istoku.
To je prva stvar, a druga je da svi ti lideri na Balkanu znaju koliko su važni, zbog svog geografskog položaja, i zapadu – Evropskoj uniji i Americi, i istoku. Upravo zato ti lideri su u mogućnosti da to koriste kao kartu da konsoliduju moć u svojim zemljama.
Lično mislim da je Balkan ključan i verujem da je izuzetno važno da nastavi da se kreće prema integraciji u EU. To će pomoći demokratizaciji društva i osnažiti vladavinu prava. Nažalost, zbog dinamike unutar EU to je izazov. Međutim, ja mislim da je to jedini put za Balkan prema pravom miru i bezbednosti, ljudskim pravima i demokratiji, jedini put u budućnost“.
Glas Amerike: Još jedna stvar, koja otežava taj put je ruski uticaj u nekim od tih država. Prvenstveno u Srbiji, koja Rusiju oduvek smatra saveznikom, taj uticaj je posebno snažan.
Šeli Inglis: „Održavanje statusa kvo na Balkanu, očuvanje nestabilnosti je svakako u interesu Ruske Federacije, tako da mislim da postoje aktivna nastojanja da se obezbedi da taj uticaj na Balkanu ostane. Što duže Balkan ostane nestabilan, što duže politički lideri ne budu imali volju da ga povedu u budućnost, to je u najboljem interesu Ruske Federacije“.