Nema napretka u sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, a regionalna saradnja u vezi zločina iz devedesetih godina je u stagnaciji ocena je Fonda za humanitarno pravo (FHP). Ovaj zaključak se ne razlikuje od nedavnih ocena Serža Bramerca, glavnog tužioca Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove ili izveštaja Evropske komisije.
Na predstavljanju izveštaja o sprovođenju strategije i analizu i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina, Fond je naveo da je prošlo 33 meseca od usvajanja Nacionalne strategije, ali da nije došlo do napretka u procesuiranju ratnih zločina i da se još kasni u njenoj implementaciji.
Druge zamerke koje Fond za humanitarno pravo navodi u svom izveštaju su i da suđenja traju i dalje dugo, a da se broj nestalih ne smanjuje očekivanom dinamikom.
Direktorka pravnog programa FHP Ivana Žanić navela je da je ovo "jedan od najtežih perioda u radu FHP, zbog odsustva želje za saradnjom državnih organa".
"Ovo je prvi put da nijedan državni organ nije odgovorio na molbu FHP za sastankom. Na molbe nisu odgovorili Pravosudna akademija, Služba za otkrivanje ratnih zločina i Tužilaštvo za ratne zločine,” rekla je Žanić.
Ona je istakla da je Tužilaštvo za ratne zločine postalo zatvoreno za medije i organizacije civilnog društva, kao i da sve manje medija prati suđenja za ratne zločine.
Žanić kaže da je čak i osnivanje Radnog tela zaduženo za sprovođenje Strategije kasnilo više od godinu dana, kao i da su njihovi izveštaji "konfuzni i teški za praćenje".
"Nacionalna strategija predviđa 61 aktivnost u osam oblasti, od kojih 21 nije ispunjena, 11 jeste, 16 delimično, dok je osam u toku. Za pet nema javno dostupnih informacija o implementaciji", navela je pravna analitičarka FHP Višnja Šijačić.
Ona je rekla da je za prethodnih šest meseci Tužilaštvo za ratne zločine podiglo šest optužnica, ali za osobe nižeg vojnog ranga i sa manjim brojem žrtava.
"Nije došlo do povećanja broja optužnica u odnosu na istrage,” rekla je Šijačić i dodala da se beleži ekspanzija slavljenja ratnih zločinaca i negiranje genocida.
Erna Mačkić iz BIRN Bosne i Hercegovine rekla je da se saradnja BiH i Srbije ogleda samo u tehničkim aspektima, a da upravo dugo trajanje suđenja vodi nezadovoljstvu kod porodica žrtava.
Ključni problemi se i dalje odnose na pitanje univerzalne nadležnosti, suđenja u odsustvu, nepostojanje saradnje Tužilaštva za ratne zločine sa institucijama na Kosovu, ali i nedostatak poverenja između pravosudnih organa država regiona, navodi se u Analizi.