Ekstremno je važno da oni koji su na vlasti, koji su u vladi i predsednik države, štite novinarstvo i medije i da to rade to bezuslovno, a ono što vidimo u nekoliko zemalja su lideri koji verbalno ne podržavaju novinare na način koji želimo da rade, koji napadaju novinare i medije. Kad to radite, legalizujete situaciju da u kojoj su prihvatljivi napad i pritisak na novinare, rekao je između osalog predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bičer Bjeregord u Beogradu na konferenciji o autorskim pravima, koju su organizovali NUNS, OEBS-a i organizacija Civil Rights Defenders.
"Kada diskutujemo sa liderima o tome, oni kažu da naravno podržavaju slobodne medije i bezbednost novinara. Međutim, to uvek to prati neku vrstu podučavanja o etičkim standardima. Moram da kažem da ne trebaju političari da nas edukuju, treba nam da štite novinare. Mi treba da štitimo svoj posao i budemo etički", rekao je Bjeregor i naglasio da svaki i najmanji pritisak na novinare mora da se prijavi, jer i svi slučajevi ubistva kreću sa pritiskom.
Upozorio je postojanje brojnih pritisaka na novinare u Srbiji opasno.
Državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Biljana Popović Ivković, izjavila je da su napadi na novinare apsolutno nedopustivi, da svi zajedno "moramo raditi na unapređenju medijske situacije i bezbednosti novinara", te da je policija u svakom slučaju prijavljenog napada na novinare postupala hitno i odmah, po nalogu tužilaštva i da je preduzimala sve mere kako bi se pronašli i procesuirali osumnjičeni u najkraćem roku.
Govoreći na osnovu podataka NUNS-a, Popović Ivković je zaključila da je bezbednost novinara u Srbiji "daleko povoljnija nego u periodu od 2008. do 2012. godine".
Na to je reagovala pravnica i istraživačica Nezavisnog društva novinara Srbije, Marija Vukasović, koja je rekla da jeste zabeležen pad direktnih pretnji, ali da su sa druge strane pretnje postale ozbiljnije, podsetivši da su i slučajevi ubistva novinara u prošlosti tako počinjali.
Branko Stamenković, zamenik republičkog javnog tužioca, rekao je da efikasan rad tužilaštva zavisi i od državnih organa, pre svega policije, ali i od samih građana koji su žrtve krivičnih dela, te da je to slučaj i u oblasti zaštite novinara.
Stamenković je naglasio da za tužilaštvo ne postoji razlika u predmetima, odnosno da li je reč o nekom iskusnom i poznatom novinar, ili nekom na početku karijere i da razlika samo postoji u odnosu na kvalitet dokaza koje tužilaštvo poseduje.
On je naglasio, međutim, da tužilaštvo radi strogo u skladu sa zakonima i da je ono što novinari nekad shvataju da je ugrožavanje sigurnosti, po našem Krivičnom zakoniku ne predstavlja ugrožavanje sigurnosti.
Biljana Popović Ivković je naglasila da "pritisci ne predstavljaju krivično delo, te ih stoga nije ni moguće procesuirati po službenoj dužnosti".
Ona je ukazala i na sve češće pretnje koje stižu putem društvenih mreža i precizirala da je tokom prošle i početkom ove godine bilo 17 prijavljenih takvih slučajeva, među kojima je policija skoro polovinu rešila.
"Tačnije, u osam predmeta uhapšeni su osumnjičeni ili su protiv njih, naravno po nalogu tužilaštva, podnete krivične prijave", rekla je Popović Ivković.
Reagovao je Mogens Bičer Bjeregord: "Nemojte da terate novinare da se izgube u tome šta mogu da prijave. Sve pritiske, sve moraju da mogu da prijave. Sve onlajn pretnje moraju da se tretiraju kao oflajn. Ne postoji razlika, vrlo je važno da se zadrži ta linija".