Mladi su vrlo malo zastupljeni u medijima, a i kada se o njima piše po pravilu je to u negativnom kontekstu, zbog čega postoji jaz između mlade populacije i tradicionalnih medija, rečeno je na konferenciji Krovne organizacije mladih na kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja "Mladi u medijskom ogledalu".
O mladima se piše tek u 1,9 tekstova u proseku dnevno. Negativni prizvuk ima 60 odsto tekstova o mladima i zbog svega toga 87 odsto mladih smatra da problemi njihove generacije nisu adekvatno zastupljeni u medijima, dok pozitivan utisak ima tek pet odsto ispitanih, pokazalo je istraživanje sprovedeno u septembru prošle godine.
Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Srbiji iz 2018. godine, pokazuje da javni servis gleda gotovo polovina mladih - 46,6 odsto, a slede Prva TV sa 36,2 odsto, O2 sa 28 odsto, N1 sa 24 odsto. Na začelju su Pink sa 10,8 i Happy sa 3 odsto. Mladi najviše čitaju Blic - 39,1 odsto, Danas 24 odsto, Kurir 23 i Večernje novosti - 18,2 odsto, dok tabloidi Informer i Srpski telegraf čita manje od 10 odsto mladih.
Više od polovine ispitanih svakodnevno posećuje informativne sajtove, ili koristi njihove aplikacije.
"Kao logična posledica krajnje ograničene ponude sadržaja a mlade u mejnstrim medijima, javlja se gotovo potpuna dominacija alterntivnih sadržaja, na prvom mestu vlogova", kaže se u istraživanju i navodi da najpopularniji "jutjuberi" koji objavljuju sadržaj na jezicima Zapadnog Balkana imaju 600.000 do 1,3 miliona pratilaca, dok njihove objave svakodnevno gleda stotine hiljada posetilaca.
Zbog svega navedenog, opada ionako nisko poverenje mladih u demokratiju, dok polovina mladih smatra da je Srbiji potreban jak vođa, a tek 42 odsto podržava ulazak u EU.
Mlade niko ne pita za mišljenje
Novinar Stefan Veselinović iz BBC-a na srpskom jeziku, ocenio je da ovakva medijska slika i odnos prema mladima nisu specifičnost Srbije, te da je teško reći ko je za to odgovoran. Tradicionalni mediji i mladi daleko su jedni od drugih, ocenjuje Veselinović, dok Maša Đorđević, novinarka i osnivačica CEPROM-a ističe da mlade niko ne pita za mišljenje i da je edukacija jedini način da se to promeni.
Boban Stojanović iz KOMS-a kaže da mediji ni ne izveštavaju o temama kao što su aktivizam i volontiranje mladih, jer "od toga nemaju koristi".
Stefan Veselinović se nadovezao ocenom da mladi nisu nezainteresovani, a da njihov odlazak iz zemlje ne znači okretanje glave, već aktivnu reakciju na okruženje i ono što se događa.
Govoreći o društvenim mrežama, novinarka i influenserka Mina Smiljanić izjavila je da se na društvenim mrežama mnogo lakše zabaviti, nego informisati.
"Živimo u 'mehuru' u kome mislimo da mlade interesuje šta se događa u zemlji, a zapravo njih to ne interesuje", kazala je ona. Većim delom su aplotičični, što je posledica stanja u klasičnim medijima u kojima ne postoji diskusija u dovoljnoj meri, zaključila je Mina Smiljanić, dok Veselinović smatra da su mladi mnogo svesniji onoga što se dešava u društvu nego što se čini.