Država treba da uvede moratorijum na izgradnju mini hidroelektrana (MHE), pošto one uništavaju životnu sredinu i osnovne prirodne resurse i pošto su u interesu samo pojedinaca i interesnih grupa, odnosno njihove zarade, rekao je dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić na tribini "Ekološki protesti i ekološka svest u Srbiji" na Filozofskom fakultetu, u sklopu tribina "Nije filozofski ćutati".
Ristić tvrdi da MHE ubijaju životnu sredinu, a daju svega dva do tri odsto električne energije u Srbiji. Po njegovim rečima, samo tri vetroparka koja su izgrađena u u Banatu imaju kapacitet od 250 megavata i menjaju 500 do 600 mini hidroelektrana.
Ukoliko bi se u Srbiji izgradilo svih planiranih 856 MHE, one bi imale oko 200 kilometara cevovoda u koje bi se sprovele male brdsko-planiske reke, što znači da bi one ostale bez svog vodotoka u dužini između dva i pet kilometara, što nanosi štetu ljudima i životinjama i uništava život u tim rekama, rekao je Ristić na tribini.
Ristić tvrdi da je potpuna je laž da Evropska unija zahteva od Srbije izgradnju MHE i podseća da postoje tri konvencije UN napravljene kako bi se zaštitila životna sredina na globalnom nivou. EU je preuzela najveći deo tih direktiva, a onda je Srbija, kaže Ristić, vrlo nekritički preuzela neke stvari iz njih, kreirajući potpuni paradoks.
Po njegovom mišljenju problem je stvoren usvajanjem zakona 2008-2009. godine i kasnijim izmenama propisa, kada je omogućeno da se MHE mogu graditi i u zaštićenim područijima.
Takođe, Ristić ukazuje na to da studije procene uticaja MHE na životnu sredinu nisu verodostojne i da uopšte ne odražavaju stanje nakon izgradnje objekata.
U Evropi je koncept MHE sigmatizovan, na stubu je srama. Srbija bi trebalo da izbegne da napravi pun krug izgradnje MHE i naknadnog napuštanja tog koncepta da bi stigla tamo gde je Evropa sada, kazao je on i pozvao da se pažnja posveti drugim izvorima takozvane "zelene energije".
Oliver Ilić iz, kako je naglasio, neregistrovanog i neformalnog udruženja Saveski nasip, opisao je šta se poslednjih 10-ak godina događa na nasipu koji se proteže od Ostružničkom mosta ka novobeogradskim blokovima i koji štiti Novi Beograd od poplavnih talasa na reci Savi.
Iako je reč o prostoru na kome se nalaze reni-bunari iz kojih se najveći deo Beograda snabdeva vodom, sve je intenzivnija divlja gradnja vikendica i kuća na samom nasipu i unutar poplavnog pojasa reke Save. Danas se tu nalazi oko 300 nelegalnih vikendica, među čijim vlascnicima ima i najviših državnih zvaničnika poput bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, estradnih ličnosti i poznatih imena iz kriminalnog miljea, ispričao je Ilić.
Nasip se buši i slabi, grade se septičke jame iznad reni-bunara, izgrađuju se cevi kojima se voda krade iz renibunara i crpnih stanica, krade se struja, prave se nelegalni nasipi, uništava se šuma, opisao je Ilić situaciju na nasipu i dodaje da državni i gradski organi ostaju nemi i ne reaguju.
Dragan Simić, ornitolog, eko-aktivista i pokretač peticije “Spasimo Beljaricu - beogradsku Amazoniju”, govoro je o inicijativi da se gotovo čitava dužina leve obale Dunava prekoputa Zemuna i Novog Beograda, proglasi zaštićenom zonom.
Oko 900 hektara predloženog rezervata prirode, grad Beograd planira da iskoristi za izgradnju nove luke, što bi katatrofalno uticao na raznolik živi svet koji tu obitava. On je naglasio da po postojećim zakonima, čim je za neko područje zvanično zatraženo da bude proglašeno parkom prirode, nikakve izgradnje ne sme da bude dok gradske vlasti ne odgovore na zahtev - pozitivno ili negativno.