Gotovo 80 odsto građana Srbije smatra da mediji namerno plasiraju lažne vesti, pokazuje istraživanje agencije "Ipsos", a kako je ocenila urednica portala Raskrinkavanje Vesna Radojević, izvori lažnih vesti u Srbiji su, pre svega, političari, što se onda preliva na medije koji idu uz vladajuću stranku.
Na debati o lažnim vestima, koju je u Beogradu u četvrtak organizovao BBC, Radojević je istakla da u Srbiji lažne vesti nisu fenomen, već mejnstrim, a stanje u srpskim medijima je, po njenom mišljenju - "očajno".
Kako je rekla, učesnici u plasiranju medijskih manipulacija nisu samo tabloidi, nego i agenciju Tanjug koja, kako je navela, pravno ne postoji, "ali ne objavljuje ništa što nije u skladu sa onim što misle Srpska napredna stranka i Aleksandar Vučić".
Ona je podsetila i da je portal "Raskrinkavanje", analizirajući naslovne strane tabloida Informer, Alo i Srpski telegraf, otkrio čak 700 lažnih naslova.
Urednica BBC Meri Hejli je ukazala da lažne vesti ozbiljno utiču na poverenje i položaj novinarske profesije - to je, kako kaže, "otrov koji podriva objektivno i nezavisno novinarstvo i tačnost informacija".
Hejli, koja je zadužena za projekat britanskog javnog servisa posvećen borbi protiv lažnih vesti, je ocenila da su lažne vesti u velikoj meri povezane sa emocijama i pitanjem patriotizma.
"Lažne vesti nemaju veze sa racionalnim odlukama. Ljudi veruju u ono što žele i dele informacije koje su im dopadljive i koje grade nacionalni identitet", objasnila je Hejli.
Po mišljenju urednika novosadskog portala "Fejk njuz tragač" Stefana Janjića akcenat bi trebalo da bude na edukaciji.
U Srbiji situacija nije sjajna, medijska pismenost je ušla i u škole, ali se i dalje, primećuje Janjić, sve zasniva na entuzijazmu pojedinih predavača.
"Kod nastavnika postoji veliki strah od novih tehnologija, jer oni vide da su deca digitalno pismenija. Plaše se da ih je vreme pregazilo i da nemaju učenicima šta da ponude", uočio je Janjić.