Aministracija američkog predsednika je poslednjih nekoliko meseci bila sve uverenija da se urušava režim predsednika Nikolasa Madura. Međutim, uzimajući u obzir sve veće rusko vojno prisustvo na tom području, stručnjaci ukazuju da bi kriza mogla prerasti u sukob Vašingtona i Moskve.
Deo opreme koju Rusija isporučuje Venecueli su i helikopteri koje je proizveo Rostvertol – ruska državna kompanija.
“Ako je narodu Venecuele potrebno više helikoptera dobiće ih od nas”, najavljuje Sergej Ostapenko, predstavnik ruske kompanije.
Sudeći prema informacijama jedne ruske novinaske agencije u Venecueli je, pod sponzorstvom Rusije, prošle nedelje otvoren centar za obuku helikopterskih pilota. Takođe, Moskva je poslala i oko stotinu vojnika čiji je zadatak, kako tvrdi, održavanje protivvazdušnih sistema prodatih Venecueli.
Rodžeru Norijegi, stručnjak sa Instituta “Amerikan enterprajz”, aktuelno stanje sve više liči na sukob velikih sila.
“Vidite da Rusi pristižu prkoseći Sjedinjenim Državama. I Kinezi su se aktivirali uprkos tome što je delovalo kao da će Maduru uskratiti podršku”, podvlači Norijega.
Prošle nedelje kineski avion dopremio je u Karakas 65 tona lekova i drugih zaliha venecualenaskim vlastima. To nije promaklo američkom predsedniku Donaldu Trampu.
“Pratimo stanje u Venecueli. Trenutno, tamo je rasulo…. Razgovaraću podosta o tome sa mnogo ljudi. Možda i sa ruskim predsednikom Putinom i kineskim Šijem”, kaže Tramp.
Inače, Tramp je od Rusije zatražio da napusti Venecuelu – upozorivši, kako je rekao, da su sve opcije na stolu. Sa druge strane, Rusija i Kina tvrde da je podrška koju pružaju vlastima Venecuele u skladu sa zakonima te zemlje i međunarodnim pravom.
Američki zvaničnici, međutim, upozorili su Moskvu na mogućnost pooštravanja i uvođenja dodatnih sankcija. Eliot Ejbrams, specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za Venecuelu, ističe da je mešanje Rusije greška.
“Rusi su u zabludi ako misle da mogu da rade šta žele – jer im to nije dozvoljeno”, upozorava Ejbrams.
Takođe, Rusija i Kina su Venecueli odobrile novčane pozajmice u iznosu od nekoliko milijardi dolara – i zabrinute su da li će im novac ikada biti vraćen.
Za Moskvu je to pak više od finansijske kalkulacije – jer se, takođe, radi i o geopolitičkom potezu kojim Rusija širi svoju sferu uticaja.
U 2015. godini Kremlj se uključio u građanski rat u Siriji i preokrenuo situaciju u korist predsednika Bašara al Asada. Rodžer Norijega je zabrinuti da bi Rusija nešto slično mogla pokušati u Venecueli.
“Rusi nas iskušavaju. Vodili smo politiku koja nije uključivala kredibilnu upotrebu vojne sile – i oni su ocenili da blefiramo”, kaže Ejbrams.
Aktuelna su i mišljenja pojedinih stručnjaka da bi se sukob u Venecueli mogao izbeći ukoliko bi Huan Guaido, koji se proglasio privremenim predsednikom države, ubedio Rusiju i Kinu da im, uskraćivanjem podrške Nikolasu Maduru, investicije neće propasti.
Zato su, smatra Džefri Gerc, sa Brukings instituta, obe države oprezne u pristupu Venecueli.
“Nastojaće da, koliko je to moguće, održe što bolje odnose sa obe strane u sukobu. U nadi da će na kraju, ko god bude na vlasti vratiti pozajmljena sredstva”, kaže Gerc.
Za to vreme, građanima Venecuele, manjka hrane, vode i struje – dok se kriza produbljuje.