„Članstvo u Severnoatlantskoj alijansi znači produženi pojas stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana i smanjuje prostor za djelovanje protivnika vrijednosti evroatlantske porodice“, izjavio je u razgovoru za Glas Amerike Srđan Darmanović, ministar spoljnih poslova Crne Gore, koji je u Vašingtonu prisustvovao ministarskom sastanku NATO-a kojim je obeležena sedamdeseta godišnjica osnivanja alijanse.
Darmanović je istakao da, što se više širi zona članstva Alijanse, region postaje stabilniji.
„Srbija će verovatno u nekom momentu morati da se odluči kuda želi da ide. Za sada vidimo da aktivno radi na svom članstvu u Evropskoj uniji i svakako joj u tome želimo uspjeh. Bilo bi odlično da svi krenemo tim pravcem i imamo uspjeha u tome, ali ipak, geopolitika je nešto drugo. Tako da će Srbija verovatno u nekom momentu morati da donese neke strateške odluke. Nažalost, za sada nema napretka u vezi sa Bosnom i Hercegovinom što se tiče njenih aspiracija prema NATO-u. Čini se čak da je posle ovih izbora došlo do izvesnog pogoršanja situacije u tom pravcu. Ipak ovo je sve jedan proces i ne mogu se sve stvari riješiti odjednom“, rekao je Darmanović za Glas Amerike.
Crnogorski ministar spoljnih poslova ocenio je veoma značajnim to što je Severna Makedonija još jedna od država Balkana na putu članstva u NATO – očekujući i iskorak na putu te zemlje prema Evropskoj uniji.
„Uklonjen je jedan skoro trodecenijski problem između dvije države oko imena. Sjeverna Makedonija i Grčka su zajedno rješavajući to pitanje pokazale i viziju i hrabrost. Otvoren joj je put u NATO strukture. A kada dođe vrijeme za to – nadamo se da će na ljeto ove godine, kao i Albanija, dobiti poziv da počne pregovore sa EU. Ako računamo Hrvatsku i Sloveniju i tome dodamo Crnu Goru, Albaniju i sada Sjevernu Makeodniju veći je dio regiona pod NATO kišobranom. Tako da su napravljeni značajni uspjesi. Sve zemlje su aspiranti za Evropsku uniju, neke su članice Hrvatska i Slovenija, druge su na putu, poput Crne Gore koja je predvodnik. Tako da, iako postoji geopolitička kompeticija na području Balkana, ipak postoje rezultati kojima možemo biti zadovoljni“, smatra Darmanović.
Potencijalni termin članstva zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji je dokumentom strategije proširenja smešten u 2025. godinu. Međutim, EU muče unutrašnji problemi posebno generisani oko nejasnog i dugotrajnog procesa istupanja Britanije.
Darmanović za Glas Amerike kaže da se radi o dvosmjernom procesu u kom svako ima svoje obaveze i odgovornosti.
„Ne radi se samo o obavezama, već i o transformaciji društva. To nije samo štrikiranje fajlova za Brisel već se radi o suštinskoj promjeni stvari u zemlji. Mi smo tu na dobrom putu – otvorićemo, nadam se, poslednje poglavlje tokom ove godine. Spremni smo da za zatvaranje ponudimo više poglavlja. I zavisiće od EU kojom brzinom će biti spremni da prihvate politiku proširenja. Naravno mi imamo i svoje neizvršene obaveze u mnogim stvarima. Očekujemo dodatan napredak u poglavljima 23 i 24 i na tome se predano radi. Ne može se izbjeći pitanje da u tome i EU ima svoju ulogu. Ne možemo sami sebe dovesti ta članstva i Evropska unija mora da donese strateške odluke. Ne samo da ocijeni koliko smo spremni, već i koliko želi brzo da se širi i učestvuuje u stabilnosti regiona. Vjerujem da se, ako pokažemo konkretne rezultate, to može desiti u predvidljivom roku. Pošto ne vjerujem u raspad EU i da će populističke partije da preuzmu upravu nad EU na izborima u maju mislim da će se politika proširenja nastaviti i da ćemo raditi partnetski kao i do sada“, ukazuje crnogorski ministar vanjskih poslova.
Još jedan od izazova sa kojima se suočavaju, kako države članice NATO-a, tako i EU, su napeti odnosi sa Rusijom. Srđan Darmanović tim povodom smatra da će Rusija još dugo biti goruća tema.
„Rusija je upotrijebila silu protiv svojih susjeda. Jednom od njih je anektirala teritoriju, drugima je stvorila zamrznute ili konflikte niskog intenziteta. Vojnim snagama je podržala Asadov režim u Siriji. Stvorila je u Ukrajini dodatnu krizu u Azovskom moru. Svoje prisustvo sada počinje i u Venecueli sa podrškom režimu Madura. To je jedno globalno djelovanje. Na vrhu svega toga je i kršenje sporazuma o raketama srednjeg dometa – što NATO prilično zabrinjava. Na sve to se traže i nalaze odogovori. Mi – NATO ne želimo trku u naoružanju sa Rusijom, ne želimo raspoređivanje novih raketa na evropskom tlu. Ali se moramo pripremiti na to da svijet funkcioniše i bez sporazuma o raketama srednjeg dometa. Naravno ne želimo ni sukobe bilo gdje u Evropi – pogotovo ne na evropskom tlu. Ukrajinsku krizu, teritorijalnu krizu u Gruziji i želimo razriješenje sirijskog problema. Međutim u svemu tome treba imati partnera. Naravno sa Rusijom ne postoje samo nesporazumi, postoji i dijalog. I nadamo se da će jednom taj dijalog i prevagnuti, ali NATO mora biti spreman na kredibilnu politiku odvraćanja, što je bila i suština njegovog djelovanja i u Hladnom ratu – kada je i postojao Sovjetski Savez“, zaključio je Srđan Darmanović.
Crna Gora je zvanično primljena u NATO juna 2017. kao dvadeset deveta članica.
