Sastanak predsednika Srbije i Kosova u Berlinu 29. aprila je dobra prilika da se ponovo pokrene dijalog, kaže za Glas Amerike gradonačelnik Prištine i član kosovskog pregovaračkog tima Špend Ahmeti. Ali, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ni Ahmeti ne veruje da će susret 29. aprila biti presudan.
"Ovo je redak slučaj da se slažem sa Vučićem u smislu da ne očekujemo ništa posebno da će se desiti, eureka, pa da ćemo rešiti problem koji imamo sada", kaže Ahmeti koji je učestvovao na panelu o Zapadnom Balkanu u Internacionalnom republikanskom institutu u Vašingtonu.
Ipak, član kosovskog pregovaračkog tima nada se će prvi sastanak posle uvođenja taksi Prištine na srpsku robu - imati neki rezultat.
"Možda bi bilo dobro da se odblokira proces dijaloga, jer smo već nekoliko meseci u blokadi - od toga što smo na početku godine pričali o rešenju i dogovoru do kraja godine, a onda je došlo do blokade i stvari koje svi znamo i nadamo se da će doći do odblokiranja procesa“
Veću šansu za deblokadu dijaloga Ahmeti vidi u tome što su domaćini susreta lideri dve najjače zemlje EU - nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron, a ne Brisel.
Ipak, problem ostaju oprečne pozicije dve strane u pregovorima: Beograd ne želi za pregovarački sto dok se takse ne ukinu – a Priština želi obrnuto.
"Da počnu sastanci u Briselu, da se Priština i Beograd susreću, da imamo sastanak dveju strana i možemo da pričamo o svim stvarima – pa i o taksi"
Čak i da pregovori krenu, Ahmeti ocenjuje da je dogovor do kraja godine malo verovatan.
"To više slušamo od Vašingtrona, Brisela, Berlina, Pariza, ali u suštini mi živimo na Balkanu i ja sam pesimista da možemo doći do dogovora ove godine..Što ne znači da ne treba razgovarati."
Priština od Beograda traži priznanje nezavisnosti – što bi, ocenjuje Ahmeti, podstaklo i članice EU koje nisu priznale Kosovo da to učine i otvorilo put članstvu u UN – čemu se za sada protive Rusija i Kina.