Medijska situacija u Srbiji sve je gora. I dok provladini mediji, koji kreiraju javno mnjenje, održavaju tenzije sa susedima i vode politiku protiv zapadnih integracija, koje su formalno politika aktuelne vlasti, nezavisni mediji nalaze se pod stalnim pritiscima, pretnjama i borbom za ekonomski opstanak. U takvoj atmosferi, rad civilnog sektora i nevladinih organizacija neretko se nalazi na udaru provladinih medija, ili se - u najboljem slučaju - radu tih organizacija ne poklanja dovoljno pažnje, skreću pažnju predstavnici civilnog društva sa kojima je Glas Amerike razgovarao povodom Svetskog dana slobode medija.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, ocenjuje da mediji koji su pod državnom kontrolom imaju najveću ulogu u oblikovanju društvene atmosfere. Ti mediji javnost oblikuju na više nivoa, kaže Biserko. Jedan nivo je stalno kreiranje tenzija sa regionom, sa svim susedima sa kojima bi Srbija navodno treba da normalizuje odnose, a posebno sa Kosovom koje se stalno demonizira i prema kome se radi sve suprotno onome što je potpisano u Briselskom sporazumu.
Drugo, nastavlja, ti mediji kontinuirano i sistemaski vode kampanju protiv Evropske unije i NATO-a, kojima Srbija - pogotovo članstvu u EU - oficijalno teži.
Ti režimski mediji istovremeno marginalizuju civilni sektor koji se godinama zalaže za evropske vrednosti kao što su prularizam, ljudska prava, vladavina prava i sve ono što je bitno za zemlju koja je oficijalno rešila da postane članica Evropske unije.
"Konačno ko god ima suprotan stav i kritičan odnos prema vlastima, pod stalnim je udarom negativne kampanje. Takva kampanja posebno se vodi protiv opozicije - mada se ona ne razlikuje mnogo po ključnim stavovima od vlasti - što vodi destrukciji političkog života i marginalizaciji političkih partija i što samo otvara prostor da se nastavi taj autoritarni trend, koji je već daleko odmakao kada je reč o predsedniku i njegovom ponašanju uopšte", kaže Biserko ocenjujući da će nakon samita u Berlinu fokus EU po pitanju integracija zemalja regiona biti na pitanjima demokratije i demokratizacije.
Držači diktafona
Zlatko Minić iz Transparetnosti Srbija, koji je ranije i sam radio kao novinar, podseća da je stanje u medijima generalno loše i da postoji velika većina medija u kojima postoji problem ne samo političkog svrstavanja, već i neprofesionalizma. "Mi godinama imamo medije koji prenose samo izajeve i ocene, a vrlo malo se bave vestima. To je stane u većini medija", kaže on.
Transparentnost Srbija posvećena je suzbijaju korupcije i promovisanju transparentosti u društvu, kao i drugih mehanizama za sprečavanje korupcije, podseća on, pa kao takva ne nailazi na podršku medija. Minić razloge na to vidi najpre u činjenici da mediji nemaju dovoljno ljudskih resursa pa malo ko može da odvoji nekoga ko bi se specijalizovao za bilo koju oblast, posebno za korupciju.
"Drugi problem je što kada god pokušamo da ukažemo na negativne pojave i kada dajemo nekaka alternativna rešenja, što uvek činimo, mediji koji su bliski vladajućoj partiji nevoljni su da tako nešto prenesu", kaže Minić.
"Mi smo se na neki način sveli na nekoliko prepoznatljivih medija koji prenose ono što radimo i ponekad je apsurdno da čak u nekakvim strukturama državnim i negde u dubini minstarstava ili lokalnoj samoupravi nalazimo na više razumevanja nego u medijima, kada nešto pokušavamo da predstavimo", kaže Minić i primećije da se uvek više prostora daje za razne nalaze iz međunarodnih izveštaja, iako su njih prethodno obradile domaće nevladine organizacije. "To se onda prenosi ili kao da se prvi put vidi, ili se - što je mnogo gore - prenose reakcije domaćih zvaničnika koji pokušavaju da umanje značaj toga što je izrečeno, a što pokazuje na negativne pojave i procese na koje smo ukazivali", zaključuje Minić.
Država uvek odgovorna
I Goran Miletić iz orgnizacije Branioci ljudskih prava (Civil Rights Defenders) ocenjuje da je stanje u medijima "lošije nego ikada, budući da se ne poštuju standardi koje podrazumeva članstvo u Savetu Evrope".
"Srbija je i ranije imala problema u vezi sa bezbednošću novinara, kršenjem pretpostavle nevinosti ili govorom mržnje, ali prema svim dostupnim izvorima, situacija je sada mnogo gora, a dostupni izveštaji to potvrđuju. Razumevanje za ljudska prava generalno i podrška listi prava koje niko ne sme da dovodi u pitanje, nikakada nije bila na visokom nivou u Srbiji. Pored toga, građani ne razumeju da je apaolutna odgovornost za poštovanje ovih prava na državi", rekao je Miletić.
Bez obzira da li je reč o tome da je neko pretukao novinara ili gej osobu ili je neka kompanija diskriminisala trudnicu, uvek je država ta koja je odgovorna i koja mora da uspostavi sistem koji je odgovor na ovakva kršenja, objašnjava on.
Miletić podseća da se organizacije za ljudska prava bave ukazivanjem na probleme i predlaganjem rešenja, ali da je samo država ta koja može doneti zakone i uspostaviti pravilia.
