Američki komentatori proglasili su nedavni samit lidera Zapadnog Balkana u Berlinu, promašajem Angele Merkel i Emanuela Makrona, koji su najavljivali preokret u zastalim pregovorima između Beograda i Prištine u cilju smanjivanja rastućih tenzija u regionu. Prema oceni Vašington posta na primer, samit je ilustracija diplomatske nespremnosti dvoje evropskih lidera. Međutim, neki poznavaoci Zapadnog Balkana, tvrde da je pravi cilj samita bio da sabotira inicijative za razgovore Beograda i Prištine o pomeranju uzajamnih granica. U razgovoru za Glas Amerike, analitičari Danijel Hamilton i Džejms Huper, izneli su oprečna mišljenja o razmeni teritorija.
Stručnjak Univerziteta Džons Hopkins Danijel Hamilton ideju o razmeni teritorija, kao načinu da se dođe do pune normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, naziva kontroverznom i neprihvatljivom.
“Iako nemaju konkretno rešenje, obe strane taj predlog prikazuju kao način za prevazilaženje pregovaračkog ćorsokaka u kojem su se odnedavno našli. Oni koji podržavaju tu ideju vide je kao način da se dođe do priznavanja nezavisnosti Kosova do strane Srbije, kao i način da se ubrza proces priključenja obe zemlje Evropskoj uniji”.
Hamilton navodi i argumentaciju Nemačke protiv te ideje:
“Skeptici ističu da se u regionu Zapadnog Balkana granice i narodi uopšte ne poklapaju. Dogovor zasnovan na etničkim granicama, koji bi iziskivao pomeranje stanovništva sa jednog na drugo mesto, samo bi doveo do pojave novih manjinskih etničkih zajednica. Takav presedan nije dobar za primenu na eventualne buduće situacije, ne samo na Balkanu, nego i na mnogim drugim mestima u Evropi. Da međunarodna zajednica prihvati taj princip, bio bi to zaista krupan zalogaj”.
Hamilton iznosi još jedan razlog neuspeha berlinskog skupa:
„Kancelarka Merkel se veoma protivi takvom dogovoru. Čini mi se da je samit sazvan da se ‘dogovor ubije’ i mislim da je ona u tom pogledu obavila prilično dobar posao. Biće još jedan sastanak, koji će Makron voditi u julu, ali Francuzi ionako nisu oduševljeni idejom daljeg proširenja na Balkan. I to je ono što se videlo u Berlinu”.
Bivši visoki američki diplomata Džejms Huper je oštro protiv tog stava.
“Takav stav onemogućava razvijanje bilo kakvog uzajamnog odnosa između Beograda i Prištine, dijalog o razgraničenju pomaže razvijanju državničkih odnosa dve zemlje i osnažuje njihove uzajamne veze. Bez toga nije moguće stvoriti ni razumevanje ni sveobuhvatan dogovor o potencijalnim međudržavnim odnosima”.
Prema Huperu, “nemačka kancelarka i kosovski premijer Haradinaj indirektno su se udružili da blokiraju inicijativu koja je vodila uspostavljanju konstruktivnog odnosa između Srbije i Kosova”.
Sveobuhvatni sporazum koji su predsednici Vučić i Tači gotovo postigli obećavao je i članstvo u EU za Srbiju, put ka članstvu za Kosovo, kao i ublažavanje kosovskog pitanja kao stalne tačke okupljanja za ultranacionalističke struje u Srbiji - bila bi to i nagrada od suštinske važnosti, bez velikih žrtava sa bilo čije strane, zaključio je Huper.
