Carinski rat SAD i Kine još je bez rešenja. Dok američki sekretar za finansije Stiv Mnučin najavljuje skori odlazak u Peking, kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da mora da postoji dobra volja da bi se održali smisleni razgovori sa SAD o rešavanju trgovinskog rata, koji traje već mesecima. Za to vreme, posledice oseća većina američkih poljoprivrednika.
Život na farmi je pun rutinskih radnji. Deo rutine Pem Džonson je sada da proverava vesti iz ekonomije.
“Prvo što ujutru uradim je da skuvam kafu, sednem za kompjuter I vidim šta se tokom noći dogodilo sa cenama žita i obično me zaboli stomak jer one padaju, sada su najniže u poslednjih pet meseci.”
Džonson i njen suprug su šesta generacija ponosnih farmera. Kao i mnogi drugi poljoprivrednici, trenutno prolaze kroz neke od najtežih ekonomskih uslova koje su iskusili u životu. “Zatežemo kaiš”, konstatuje Pem.
Dok se spremaju za setvu, američkim farmerima preti šesta uzastopna godina smanjenih prihoda sa farmi. Cene kukuruza i sojine sačme su pale dok cena njihove proizvodnje – raste.
Uz neizvesnost oko toga da li će Kongres podržati novi trgovinski sporazum sa Kanadom i Meksikom, i uz posledice recipročnih carina koje je Kina uvela na uvoz američkog žita, krakotoročne brige zbog američke trgovinske politike pretvaraju se u dugoročni strah.
“Čujemo da će neka od tih tržišta da nam se vrate tek 2025, ako i tada. To nas najviše boli – pitanje da li je načinjena nepopravljiva šteta?”
To je šteta sa kojom će morati da se nosi i njen sin, Ben Džonson, kada preuzme porodični posao.
“Sve će farme ispaštati zbog ovoga. Postoji razliku između toga da li jedva preživljavate ili cvetate.”
Džonsonovi smatraju da postoji sve veća distanca između farmera i ostatka američke radne snage koju produbljuju političari, sve više neprijateljski nastrojeni prema trgovinskim političkim merama od kojih zavisi poljoprivredna industrija.
“Potrebna nam je što otvorenija trgovina sa što više mesta na svetu je moguće. To važi za svaki biznis – želite što više mušterija. A kada se oni namerno odvraćaju od vaših proizvoda – to nas frustrira” - navodi Ben.
“Vrlo me je razočaralo što je trgovina postala prljava reč u obe stranke”, dodaje njegova majka.
Pem Džonson kaže da nije glasala za predsednika Trampa 2016. zbog njegovih stavova o trgovini. Ništa od tada nije smanjilo njenu zabrinutost.
“Brine me kada neko kaže – “ja sam čovek tarifa”, ili “lako je pobediti u trgovinskim ratovima.” I dalje ima mnogo farmera koji podržavaju predsednika Trampa. Mislim da međutim, sve više postoji seme sumnje kako prolazi 2019-ta bez rešenja naših problema a svetlo na kraju tunela deluje sve mutnije i manje.”
Bez obzira na politiku, Pem Džonson priznaje da je uspeh njenog porodičnog biznisa tesno povezan sa uspešnom američkom trgovinskom politikom.
“Ne želim da predsednik Tramp doživi neuspeh u svojim pokušajima u trgovini. Svima nam je potrebno da on uspe kako bismo svi zajedno odneli pobedu.”
Pobedu koju njen sin - ne može da dočeka.
“Već smo propustili vrhunac sezone izvoza soje tako da je na neki način već kasno… Pretpostavljam da nikad nije kasno, ali bilo bi dobro da se situacija već razrešila do sad”, kaže Ben.
Dok SAD i Kina nastavljaju pregovore, Trampova administracija ističe da aktivno radi na novom programu finansijske pomoći kako bi pomogla farmerima da prebrode trgovinsku oluju.
