Predsednik Kosova Hašim Tači izjavio je da neće dozvoliti formiranje Zajednice srpskih opština, jer bi to, kako je rekao, značilo formiranje Republike Srpske na Kosovu. Tači je to rekao na međunarodnoj konferenciji "Dvadeset godina kasnije: Perspektive i izazovi za Zapadni Balkan". Sa ovog skupa upućen je i poziv liderima Kosova za suspenziju takse od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
Predsednik Kosova Hašim Tači rekao je da i posle 20 godina još uvek nije postignut konačan dogovor koji bi, kako kaže, doprineo miru između Srbije i Kosova. Trenutno stanje, koje opisuje kao status kvo, po njegovom mišljenju koči napredak i doprinosi zamrzavanju konflikta Srbije i Kosova, uz minimalnu mogućnost za učlanjenje Kosova u Ujedinjene nacije. Tači je istakao da će bez konačnog dogovora i Kosovo i Srbija stagnirati ka svom evropskom putu.
„Najbolje bi bilo da Srbija prizna Kosovo kao što to mnogi tvrde, i onako kako bismo svi želeli, mi kao Kosovo i međunarodna zajednica. Međutim, takva stvar se ne dešava zato što Srbija ima drugu orjentaciju što se tiče evroatlantskih vrednosti i nema nekog jakog međunarodnog pritiska, kako bi ih ubedili da priznaju Kosovo“, rekao je Tači.
Tači je kazao da neće dozvoliti formiranje Zajednice srpskih opština, čije je osnivanje dogovoreno u Briselu 19. Aprila 2013. godine.
„Zato što bi to značilo drugu Republiku Srpsku unutar teritorije Kosova, kako god se to udruženje bude nazivalo. Da, ja sam se sa tim složio ranije, ali uz poštovanje Ustava i zakona Kosova. Međutim, stvari su se promenile. Tada je postojala mogućnost da Srbija prizna Kosovo, dok sada zarad liberalizacije viza ne možemo dati ni autonomiju, ni udrživanje Srbima, a takse treba da ostanu na snazi“, kazao je Tači.
Direktorka za Zapadni Balkan pri Stejt departmentu Suzan Falatko kaže da Kosovo i Srbija bez dijaloga neće ostvariti dogovor i da obe trane moraju aktivnije da rade na oživljavanju tog procesa u duhu fleksibilnosti i kompromisa.
„Pozivamo lidere Kosova da pokažu hrabrost i liderske osobine tako što će suspendovati takse, takođe pozivamo Srbiju da pokaže fleksibilnost, da pomogne da se nađe put nazad, ka pregovorima. Ovi koraci su nephodni da se umanje tenzije, da se gradi uzajamno poverenje, koji su od kritične važnosti za ostvarenje uspešnog dogovora“, poručila je Falatko.
Direktor programa Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković smatra da je dijalog između Kosova i Srbije zapao u krizu i da kako je kazao nakon poslednjih događaja i nakon rasprave u Skupštini Srbije, ne deluje da je konačan mirovni sporazum bizu.
“Postoji nekoliko inicijativa, ne čini se da nas neka od njih vodi u ovom trenutku ka sporazumu koji bi bio održiv. Moguće je da će se neke novina pojaviti. Ono što je sigurno jeste da je Srbija internacionalizovala problem ponovo, delovalo je da je on negde rešen. Međutim, sada deluje da ćemo ponovo videti te najznajčajnije aktere koji pokušavaju, svako sa svoje srane, da dve strane poguraju ka sporazumu“, kazao je Savković.
Kosovo se 20 godina nakon rata i 11 godina nakon proglašenja nezavisnosti suočava sa brojnim izazovima, kako unutrašnjim, tako i spoljnim, rekao je direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije Fljorijan Ćehaja.
''Imamo korupciju, organozovani kriminal koji ne samo da nisu smanjeni u institucijama, već postoji neka kultura nekažnjivosti. Imamo dodatne izazove kroz migraciju naroda ka zapadnim zemljama i dugo ćemo se suočavati sa tim. Želimo da podsetimo da je nasilni ekstremizam u porastu, bilo da je reč o verskom ili političkom ekstremizmu koji narušavaju društveno jedinstvo”, rekao je Fljorijan Ćehaja .
Međunarodnu konferenciju - Dvadeset godina kasnije: Perspektive i izazovi za zapadni Balkan organizovali su Kosovski centar za bezbednosne studije i Balkanska grupa na istraživanje politika.
