Svetski lideri okupljaju se u Francuskoj povodom sedamdeset pete godišnjice savezničkog iskrcavanja u Normandiji koje je Drugi svetski rat uvelo u konačnu fazu. Na drugom kraju sveta - jedno od mesta koje čuva sećanje na učesnike i žrtve svetskog sukoba je muzej u gradu Nju Orleansu, u američkoj državi Luizijani.
Jedan od volontera u tom muzeju je Čemp Vinej, devedeset sedmogodišnji veteran Drugog svetskog rata, koji se živo seća šestog juna 1944. i Dana D.
“Znali smo šta se sprema – naravno nismo znali kada će se tačno desiti”.
Vinej se obučavao za pilota vojnim bombarderom kada su se Saveznici iskrcali na normandijske plaže tokom najveće istorijske vojne invazije.
Međutim, ratni bubnjevi čuli su se u Nju Orleansu mnogo pre toga, kaže Vinej.
“Zbog Drugog svetskom rata u kraju u kom sam živeo otvoreno je mnogo poslova. Počelo je da se govori o izlasku iz Velike ekononske krize zbog koje je procenat nezaposlenosti iznosio između 15 i 20 odsto. Bilo je to i vreme gladi. A kod Higinsa je bilo dosta toga da se radi", kaže Vinej.
Njuorleanski biznismen Endrju Higins je bio deo američkog "Arsenala demokratije" - inicijative da se na početku rata saveznicima materijalno pomaže – bez angažovanja vojnih snaga SAD-a. Kada su SAD 1941. zvanično ušle u rat njegove fabrike opremile su vojsku brodom koji je bio od ključnog značaja za invaziju na Dan D.
“Kako je govorio besmrtni Dvajt Ajzenhauer – tako smo dobili rat. Bez Higinsovih brodova, nije bilo načina da 156.000 vojnika prebacimo na plaže Normandije”, ističe Kit Haksen, direktor Muzeja Drugog svetskog rata u Nju Orleansu,
Nacionalni muzej Drugog svetskog rata nalazi se upravo na mestu gde je izgrađeno mnoštvo plovila, ukazuje Haksen.
“To je bio i značajan doprinos Nju Orleansa”, kaže on.
Taj doprinos isplatio se 2000. godine kada je u muzeju počelo da se ukazuje na tu činjenicu. Međutim, pojedini veteran, podvlači direktor Haksen, smatraju da treba učiniti više.
“Potrebno je ukazati na celokupno učešće Amerikanaca u ratu – zbog čega smo se borili, kako je pobeđeno i šta to znači danas.”
Nacionalni muzej Dana D prerastao je u Nacionalni muzej Drugog svetskog rata 2004. godine i zauzima prostor koji će biti proširen za iznos od 400 miliona dolara. Svake godine, kaže Kit Haksen, obiđe ga više od 700.000 ljudi.
“Ne verujem da naš muzej pruža romansiranu verziju Drugog svetskog rata. Pokušavamo da pokažemo realnost, a stvarnost je bol, smrt i patnja u velikim delovima sveta.”
Sagovornik sa početka priče Čemp Vinej je kao pilot bombardera leteo u brojnim misijama u Evropi. Deo je sve majobrojnije “Najveće generacije” i kao volonter u muzeju posetiocima prenosi svoje ratne priče.
Kao svoju dužnost tumači to što sa drugima deli proživljeno i govori o onome što je izgubljeno.
„Možda će to sprečiti da se rat ponovi. Ratovanje se promenilo. Neće se dogoditi na taj način. U Drugom svetskom ratu život je bio jeftin, milioni ljudi su stradali”, zaključuje Vinej.
Poruka je to koja odzvanja muzejem, čuvarom uspomene na rat, koji je Dvajt Ajzenhauer, bivši komandant savezničkih snaga u Evropi i američki predsednik, označio velikim i plemenitim krstaškim pohodom.
