Tokom 2018. godini, prema podacima koje je sakupila nevladina organizacija "Da se zna", počinjena su i njima prijavljena 42 protivpravna akta prema LGBT osobama. Reč je o fizičkim napadima, diskriminaciji, pretnjama i uvredama, rečeno je u četvrtak na predstavljanju izveštaja "Podaci, a ne zvona i praporci".
Polovina zabeleženih dokumentovanih zločina iz mržnje, a bilo ih je 35 tokom prošle godine, uključivalo je psihičko nasilje, u 12 slučajeva zabeležene su pretnje, u devet diskriminacija, u po jednom slučaju uništavanje imovine, proganjanje, maltretiranje i govor mržnje, rečeno je na konferenciji. Četvrtina slučajeva uključivala je fizičko nasilje bez telesnih povreda, dok je u tri slučaja došlo do povreda.
Miloš Kovačević, koordinator za zajednicu u Udruženju "Da se zna", rekao je da je od u odnosu na podatke iz 2017, broj zabeleženih slučajeva veći za 30 odsto. Slučajevi fizičkog nasilja su konstanta, dodao je on.
Ipak, naglasio je da organizacija objavljuje prikupljene podatke tek drugu godinu, pa se može dogoditi da je taj broj rezultat povećane vidljivosti organizacije, odnosno da se više napadnutih osmelilo da njima prijavi nasilje.
Zločini iz mržnje dogodili su se 11 puta na otvorenim javnim površinama, dva puta u zatvorenim javniom prostorima, pet puta na radnom mestu žrtve, jednom u gradskom prevozu, dva puta u zdravstvenoj ustanovi, jednom u policijskoj stanici, devet puta u stanovima žrtava ili njihovih prijatelja i porodice, tri puta u obrazovnim ustanovama i dva puta na LGBT mestima.
Policiji su, prema izveštaju, prijavljena samo tri slučaja, tužilaštvu dva i po jedan centru za socijalni rad i kancelariji poverenika za zaštitu ravnopravnosti. U odnosu na 2017, opao je i broj slučajeva koji su prijavljeni tužilaštvu i policiji - 2017. prijaveljno je 67 odsto slučajeva, a u 2018. samo 12 odsto.
Menadžer udruženja ERA Vuk Raičević rekao je da je u regionu po ovom pitanju najbolja situacija u Hrvatskoj, u kojoj se zločin iz mržnje goni po službenoj dužnosti.
On je naglasio da je važno što je u Srbiji zločin iz mržnje uveden u Krivični zakonik pre šest godina, ali da nedostaje njegova adekvatna implementacija.
Izvršna direktorka "Da se zna" Dragoslava Barzut ocenila je da je situacija ostavlja poražavajući utisak jer pored dobre legislative gonjenja slučajeva koje prijave se odlažu.