Tokom poslednje posete Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Beogradu, cena struje u Srbiji, iako najniža u regionu, nije bila predmet razgovora. Reforma Elektrodistribucije Srbije (EPS) je nešto što je uvek poslednjih godina MMF naglašavao da je potrebno, ali ovdašnji političari tako nešto izbegava više od decenije. I sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić se bavio cenom struje - pre nekoliko dana najavio poskupljenje struje, jer kako je rekao, ne želi da „kupuje birače socijalnim cenama“.
Građani Srbije možda ne bi imali ništa protiv opravdanog povećanja cena struje da je poslovanje EPS-a transparetno i u interesu onoga što jedno javno preduzeće i treba da obavlja – interesu javnosti. S ozirom da je rad te kompanije skriven od očiju javnosti i da postoje sumnje da je menadžment izabran po političkom, a ne stručnom ključu i da, kao i do sada, niko ne odgovara u javnosti – ostaje pitanje gde će novac od povećanja cene ovog energenta i završiti.
Mihailo Gajić, direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba Libek, kaže da cena struje jeste i dalje niska i da bi, posmatrano sa te strane, bilo opravdano podići cenu struje, kako bi EPS na osnovu većih prihoda mogao da unapredi poslovanje, a pre svega poveća investicije.
„Međutim, bez ozbiljne reforme ovog preduzeća mislim da do poboljšanja poslovanja, čak i sa većom cenom struje ne bi došlo: kada je u prethodnim iteracijama podizana cena struje, poslovanje EPS-a se nije popravilo - višak prihoda odlio se i na višak plata. Kada su smanjivane plate svim zaposlenima u javnim preduzećima za 10% u okviru fiskalne konsolidacije, EPS je rashode za zaposlene povećao, a ne smanjio", kaže Gajić i dodaje:
"Stoga mislim da rast cene struje samo u okviru inflacije može da ima smisla, dok se preduzeće ne korporatizuje i izvede na berzu, pa i delimično ili većinski privatizuje, što bi garantovalo postavljanje profesionalnog, a ne partijskog menadžmenta, jer bi svako povećanje preko toga u ovakvoj konstelaciji snaga značilo dalje hranjenje partokratije na teret građana.“
Činjenica je da će teret povećanja cene struje, kao i uvek, najviše osetiti građani, jer se povećanje cena jednog energenta po pravila preliva na druge cene. Ostaje da se vidi koliko i kako će država oderditi povećanje, odnosno da li će neke ugrožene grupe stanovništva biti zaštićene.
„Postoji pritisak da se podigne cena struje, ali mi ne vidimo tu realni razlog ni realno objašnjenje - imajući u vidu ukupno stanje kod stanovništva i kupovnu moć, mislimo da će to biti dodatni teret. Ono što je ekonomska zakonitost, kada jednom povećate cene enrgenata to automatski utiče na porast cena mnogih drugih proizvoda. Te će to svakako biti udar na budžet domaćinstva, ali koliko to je teško reći. Za prosečnu porodicu će svakako značiti da će morati da se odreknu nečega drugog, jer struja mora da se plaća i vrlo se efikasno naplaćuje“, navodi Boško Cerović, iz organizacije potrošača Efektiva.
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić u izjavi za Glas Amerike navodi da je glavni problem nedomaćinsko upravljanje javnim preduzećem:
„Čujemo stalno da EPS treba privatizovati, a ja kao ekonomista ne mislim da će privatno biti efikasnije. Korporacije javnog karaktera mogu biti jako efikasne, ali to zavisi od kvaliteta ljudi koji ih vode. A o tome odlučuje državni vrh,“ kaže Đukić i ocenjuje da će i cena struje biti sigurno predmet razgovora sa MMF, ali i da je ova finansijska institucija spremna da bude malo tolerantnija i da sačeka rešavanje problema EPS-a."