Odnosi Srbije i Hrvatske ključni su u ovom delu sveta. Sada u njihovim odnosima vlada zatišje koje bi moglo da se iskoristi za korenito poboljšanje odnosa, ali umesto toga sa obe strane postoji trud da se ratna prošlost ne ostavi iza leđa i da se ne krene napred, rečeno je između ostalog na panelu o srpsko-hrvatskim odnosima koji je u organizaciji Fridrih Ebert fondacije u utorak uveče održan u Beogradu
Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, je ocenio da su srpsko-hrvatski odnosi još uvek u fazi "zamrznutog konflikta" i nedopuštanja da se rat 90-ih završi. Nismo u stanju da uradimo ono što su nakon Drugog svetskog rata učinile zemlje koje su kreirale Evropsku uniju, a koja ne bi bila moguća da se glavni akteri nisu odmakli od svoje prošlosti, rekao je Jović.
On je naglasio je da EU ne bi bila izgrađena da su Francuzi o Nemcima i dalje neprestano govorili kao o agresorima, pa tako i danas odnosi između Srbije i Hrvatske ne mogu biti dobri ako se Srbi "svakog dana" na nacionalnoj televiziji nazivaju agresorima i okupatorima, dok sa druge strane sprski mediji kao po pravilu sve Hrvate nazivaju ustašama, kazao je Jović.
Po njegovoj oceni Hrvatima je fokus na spoljnoj politici, odnosno na Briselu, dok se Srbi ponajpre bave odnosima sa Albancima i donekle Bošnjacima, ocenio je on. Srbima će Hrvati postati fokus samo ako budu želeli u EU, a Hrvatska bude u mogućnosti da taj voz uspori, dodao je on.
"Centralno pitanje je kako iskoristiti šansu, uspostaviti funkcionalne odnose bez ljubavi i mržnje, kako da sebe transformišeo bez da nas prošlost vuče kao kamen oko vrata", rekao je Jović i dodao da pozitivan signal vidi u tome što mlađe generacije više nisu privučene vladajućom retorikom i narativom u Hrvatskoj o "domovinskom ratu".
Milivoj Bešlin sa beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, ocenio je da mi i dalje mentalno živimo u 90-im godinama, za šta su odgovorne i vladajuće elite i njihova retorika i da na neki način rat iz 90-ih još traje.
"Dok se ta matrica ne promeni, neće biti boljitka. Srpski i hrvatski nacionalisti su uvek bili spremni da se glože i ratuju, ali su i te kako umeli da se dogovore. I tu ne mislim samo na čuvenu salvetu iz Karađorđeva (na kojoj su Slobodan Milošević i Franjo Tuđman crtali buduće granice BiH), već i na ranije primere, kada su se recimo 1939. godine dogovarali oko Bosne", primetio je Bešlin, dodajući da i sada politički predstavnici Srba i Hrvata u BiH drže istu liniju.
Tvrtko Jakovina, sa zagrebačkog Filozofskog fakulteta, smatra da će veze Srbije i Hrvatske ostati jake.
"Za jutjubere, infulensere, muzičare, pevače... sve je ovo i dalje jedno tržište. Kada diplomate odu u Njujork, odmah se prvo okupe oni iz zemalja bivše Jugoslavije. Svi koji žele mir, razumeju zašto je važno da ti odnosi budu dobri. Ali, odnosi Srbije i Hrvatske važni su i svima koji su slabi i plašljivi, a nacionalisti takvi jesu. Oni će želeti da odnosi budu loši, da se insistira na lošim stvarima. Nažalost, takvih je mnogo", rekao je Jakovina.
Istoričarka Branka Prpa ocenila je da je jugoslovenska država bila veliki izazov za sve jugoslovenske narode, "jedna utopijska kategorija". "Jer, trebalo je spojiti toliko različitih običaja, kultura, religija, konfesija, istorija, a to nije bio nimalo jednostavan zadatak", rekla je Prpa.
Ona veruje da će se normalna komunikacija obnoviti i da će nove generacije to umeti, ali i da je neophodno da se svi suočimo sa strašnim zločinima poslednjeg rata koji se ne smeju gurati pod tepih.
"Ako smo svesni da ne možemo da spakujemo zemlju u kofer i odnesemo negde druge, moramo da koezistiramo. Mi živimo zajedno", poručila je Prpa.
VIDEO Panel o odnosima Srbija-Hrvatska