Vlada Srbije ne zadovoljava u potpunosti minimum standarda za eliminaciju trgovine ljudima ali ulaže značajne napore da to učini, konstatovano je u godišnjem izveštaju Stejt Departmenta o trgovini ljudima u svetu, koji je predstavio državni sekretar Majk Pompeo. Kako se navodi, Vlada je povećala napore u odnosu na prethodnu godinu zbog čega je Srbija ostala zemlja drugog od tri nivoa kategorizacije.
Ti napori odnose se na veći broj sudskih presuda protiv krijumčara, formiranje posebne radne grupe za suzbijanje trafikinga i konsolidaciju istražne nadležnosti nad slučajevima trgovine ljudima. Takodje su uloženi u identifikaciju većeg broja žrtava i otvaranje centra za hitni prijem žrtava, posle kašnjenja od pet godina.
Međutim, vlada nije zadovoljila minimum standarda u nekoliko ključnih oblasti, dodaje se u izveštaju. Kako je rečeno - ne postoji adekvatna procedura formalne identifikacije žrtava, a nacionalni mehanizam za žrtve trafikinga je manje efikasan jer ne postoje jasne uloge i zaduženja različitih vladinih agencija.
Takođe se ističe da je, zbog nedostatka zvaničnih kriterijuma i standarda za nevladine organizacije koje su tražile dozvolu da pruže usluge žrtvama, tim organizacijama otežano da dobiju odgovarajuće dozvole, a žrtvama otežano da dobiju negu.
Srbiji je preporučeno da formalizuje procedure identifikacije žrtava i osigura njihovu primenu, odlučno goni krijumčare ljudima i osudi ih na odgovarajuće kazne a žrtvama pruži svu neophodnu podršku i usluge, u saradnji sa nevladinim sektorom.
Žrtve trafikinga u Srbiji su žene koje krijumčari koriste kao seksualno roblje u samoj Srbiji ali se one krijumčare i širom Evrope, posebno u Austriju, Nemačku, Italiju i Tursku. Muškarci iz Srbije se koriste kao radna snaga, posebno u sektoru građevinarstva, u evropskim zemljama i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Krijumčari eksploatišu i decu iz Srbije, posebno Rome, kao seksualno roblje ili neplaćene radnike, a primoravaju ih i da prose i bave se sitnim kriminalom. Strane žrtve identifikovane u Srbiji potiču iz Albanije, Kameruna, Danska, Nigerija i Pakistana. Hiljade migranata i izbeglica iz Avganistana, Iraka, Sirije i susednih zemalja koje su u tranzitu kroz Srbiju, potencijalne su žrtve trgovine ljudima, konstatuje se u izveštaju Državnog sekretarijata.
Kosovo
Kosovo se takođe nalazi među zemljama drugog nivoa, što znači da ne zadovoljava u potpunosti minimalne standarde u eliminaciji trafikinga ali ulaže značajne napore da to poboljša. Kako se navodi, vlada Kosova je izmenila krivični zakon kako bi se svaka prinudna prostitucija tretirala kao trafiking, a imenovala je i regionalnog koordinatora za trafiking u zapadnim delovima Kosova. Pravosuđe je smanjilo broj zaostalih slučajeva a Vrhovni sud usvojio nove smernice kažnjavanja, kako bi se postarao da sudije pravilno primenjuju otežavajuće ili, pak, olakšavajuće okolnosti u slučajevima trafikinga.
Međutim, navodi se da vlada nije ispunila minimum standarda u nekoliko ključnih oblasti – na primer – osuđeno je manje krijumčara a identifikovano manje žrtava. Sudije nastavljaju da izriču male kazne osuđenim krijumčarima a vlada je četvrtu godinu zaredom smanjila finansiranje skloništa za žrtve trafikinga, koje vode nevladine organizacije, zbog čega su one bile prinuđene da se oslanjaju na strane donatore.
Vladi Kosova je preporučeno da odlučno goni krijumčare ljudima i izriče im strože kazne. Između ostalog se preporučuje saradnja sa lokalnim vlastima da bi se ojačala zaštita žrtava u severnim opštinama.
Kako se ističe u izveštaju, mnoge žrtve seksualnog roblja na Kosovu su devojčice i devojke, iako kosovske kriminalne grupe takođe uvlače žene iz Albanije, Moldavije, Rumunije, Srbije i drugih evropskih zemalja u seksualno ropstvo. Deca iz Kosova i Albanije se teraju da prose a korupcija unutar vlade stvara atmosferu koja omogućava neke zločine trafikinga.
Crna Gora
Treću godinu zaredom, Crna Gora se našla među zemljama druge kategorije, u kojoj je potrebno dodatno pratiti situaciju. Kao pozitivni napori navode se usvajanje nacionalni strategije za borbu protiv trafikinga 2019-2024. i nacionalni akcioni plan za 2019.
Međutim, dodaje se da vlada nije pokazala ukupno povećanje napora u odnosu na period obuhvaćen prošlim izveštajem, nije osudila nijednog krijumčara petu godinu za redom I nije započela nikakve sudske procese a kažnjena je jedna potencijalna žrtva, zbog neadekvatne identifikacije. Pošto je vlada posvetila značajne dovoljne resurse pisanju plana koji će, ako se primeni, doprineti zadovoljavanju minimalnih standarda, Crna Gora je izuzeta iz inače obaveznog snižavanja njenog rejtinga u izveštaju u kategoriju 3.
Vladi u Podgorici preporučena je energična istraga slučajeva trafikinga, i proaktivna potraga za potencijalnim žrtvama, posebno među ženama u prostituciji, migrantima, sezonskim radnicima i decom prisiljenom da prose. Žrtve trafikinga su prvenstveno žene i devojčice iz Crne Gore, susednih balkanskih zemalja a u manjoj meri – drugih zemalja istočne Evrope.
Najveći prekršioci u svetu
U godišnjem izvšetaju Stejt Departmenta, Saudijska Arabija i Kuba su sada na spisku zemalja za koje SAD smatraju da ne vrše dužnost u suzbijanju trgovine ljudima, zbog čega im preti rizik sankcija.
SAD su optužile svog saveznika, Saudijsku Arabiju, da ne poštuje obaveze u suzbijanju trafikinga i za druga kršenja koja se odnose na strane radnike. Vašington navodi da je saudijsko kraljevstvo učinilo malo toga da pomogne žrtvama, i umesto toga odlučilo da ih hapsi, finansijski kazni ili deportuje optužuujući za kršenja imigracionih pravila i prostituciju.
Kina, Severna Koreja, Rusija i Venecuela takodje su označene kao zemlje trećeg nivoa. Takve zemlje su podložne mogućim američkim kaznenim merama, koje obuhvataju i delimičnu ili potpunu eliminaciju podrške Međunarodnog monetarnog fonda i drugih organizacija. Američki predsednik, međutim, može da ih izuzme od sankcija, u nadi da će ih to podstaći da agresivnije reaguju protiv krijumčara ljudi.
Sekretar Pompeo izjavio je da su SAD prošle godine preduzele korake protiv 22 zemlje iz trećeg nivoa.
U izveštaju, kojim je obuhvaćeno 187 zemalja, procenjuje se da na svetu ima 25 miliona žrtava trgovine ljudima.