Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio optužbi pripadnike Jedinice za specijalne operacije (JSO) za oružanu pobunu i potvrdio prvostepenu presudu presudu Specijalnog suda donetu jula 2018. godine.
Sedmorica pripadnika Jedinice za specijalne operacije oslobođeni su optužbi da su 2001. godine izveli oružanu pobunu. Reč je o komandantima JSO Miloradu Ulemeku Legiji i Zvezdanu Jovanoviću, kao i pripadnicima jedinice Mići Petrakoviću, Dragoslavu Krsmanoviću, Veselinu Lečiću, Dragiši Rodiću i Vladimiru Potiću.
U obrazloženju presude objavljenoj na sajtu Apelacionog suda navedeno je da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je okrivljene oslobodio optužbi da su izvršili pobunu.
"Do ovakvog zaključka prvostepeni sud je došao pravilnom ocenom izvedenih dokaza, cenjenih kako pojedinačno, tako i u njihovoj međusobnoj povezanosti, te je u sklopu odbrane okrivljenih, dao za svoje činjenično-pravne zaključke dovoljne, jasne i argumentovane razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i Apelacioni sud", navedeno je u obrazloženju oslobađajuće presude.
Suđenje je počelo oktobra 2012. godine.
Pripadnici Jedinice za specijalne operacije bili su optuženi da su tokom novembra 2001. (od 9. do 17. novembra) otkazali poslušnost komandi, povukli svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinuli komunikacije i nekoliko puta odbili zahteve tadašnjih načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihajlovića i premijera Zorana Đinđića, da prekinu pobunu.
Borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom dva puta su blokirali autoput Beograd-Zagreb. Tenzije su okončane pošto je tadašnji premijer Đinđić ispunio zahteve JSO smenivši tadašnjeg načelnika Državne bezbednosti i njegovog zamenika.
U danu kada je Jedinica za specijalne operacije otkazala poslušnost i pod punim naoružanjem blokirala beogradski most Gazela, predsednik tadašnje Savezne Republike Jugoslavije Vojislav Koštunica je u obraćanju medijima tom događaju dao legitimitet.
“Posao koji oni obavljaju je takav, a neko od njih je to i rekao, da nemaju druge uniforme osim one koju imaju. Lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju odeću, a oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća”, rekao je Koštunica novembra 2001.
Najave da bi mogao biti pozvan na razgovor sa nadležnim organima o pobuni JSO - partija koju je predvodio, Demokratska stranka Srbije (DSS) tumačila je kao politički pritisak.
Premijer Zoran Đinđić ubijen je u atentatu ispred zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. godine. Za to ubistvo, između ostalih osuđeni su i Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović, koji su u ponedeljak oslobođeni pred Apelacionim sudom u procesu koji se protiv njih vodio za pobunu JSO.
Milorad Ulemek Legija, služi četrdesetogodišnju zatvorsku kaznu, zbog ubistva premijera Zorana Đinđića.
Zvezdan Jovanović, je na odsluženju zatvorske kazne u trajanju od 40 godina na koju je osuđen kao neposredni izvršilac ubistva Đinđića.
Političku pozadinu ubistva Zorana Đinđića nadležni organi u Srbiji nikada nisu istražili.
