Čitav region može da se destabilizuje ukoliko Kosovo i Srbija ove godine ne postignu sporazum, rekao je predsednik Kosova Hašim Tači na konferenciji "Glas naroda o 'Velikom finalu' između Kosova i Srbije", koja je održana u Prištini. Na ovoj konferenciji predstavljeno je i istraživanje, u kojem se navodi da 32 odsto građana podržava korekciju granice između Kosova i Srbije.
Predsednik Kosova Hašim Tači rekao je da je Kosovu potreban dijalog, koji će imati rok trajanja, a koji će kao krajnje rešenje imati pravno obavezujući sporazum, koji podrazumeva uzajamno priznavanje. On je istakao da se ukoliko se ove godine ne postigne sporazum sa Srbijom, ulazi u rizičnu fazu.
“Priča, što se tiče Kosova, ne može imati konačno rešenje, a da ono ne bude deo Ujedinjenih nacija, NATO-a i Evropske unije. Mi moramo jednom za svagda da definišemo naš odnos sa državom Srbijom kroz jedan dijalog koji će imati jasne vremenske rokove, precizne objektive, ciljeve, garancije i podršku od strane međunarodne zajednice, na prvom mestu SAD i EU. Nemam nikave sumnje da se dogovor može postići između Kosova i Srbije, ali ako se to ne desi tokom ove godine ulazimo u jedan veoma opasan period koji može destabilizovati ne samo odnos naše dve države nego i region”, rekao jeTači.
Rezultati istraživanja "Glas naroda o 'Velikom finalu' između Kosova i Srbije" pokazuju da 32 odsto anketiranih građana podržava korekciju granice između Kosova i Srbije u zamenu za globalno priznanje i otvaranje puta ka članstvu Kosova u Ujedinjene nacije. Devet odsto građana podržava formiranje Zajednice srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima u zamenu za priznanje Kosova od strane Srbije, a samo sedam odsto građana podržava status kvo u odnosima Kosova i Srbije.
Predsednik Kosova je kazao da mu je drago što je opcija korekcije granica dobila veliku podršku građana Kosova. On je istakao i da Zajednica srpskih opština sa izvršnim ovlašćenjima nije rešenje i poručio da je, kako je kazao, ovo lekcija za sve koji i dalje rade na toj opciji, da odustanu što je pre moguće od takve vrste opasnog scenarija. Tači je kazao da će učiniti sve da pomogne pripajanju - na miran i demokratski način - delova Preševa, Bujanovca i Medveđe Kosovu.
S druge strane kopredsedavajući kosovskog tima za dijalog Špend Ahmeti smatra da je ideja Tačija o korekciji granica kontroverzna.
“Da je to lako to bi se uradilo pre 20 godina, da je bilo moguće to bi se odradilo na pregovorima u Beču na kojima ste i učestvovali i bilo kojim drugim pregovorima koje smo imali. Ne verujem da ima neko na Kosovu, da kažem prvo Albanac koji kaže ne, zaštiti granice Kosova i prihvatiti Preševo, Bujanovac i Medveđu. Ono o čemu se govorilo jeste da se govorilo o razmeni teritorija i tu su se spominjala neka sela, tamo i ovamo i normalno kretanje nekih stanovnika pograničnih sela. Ukoliko neko predstavi ovu opciju, ne znam ko iz EU, da li je to tražila Srbija ili neko od strane EU, treba da nam objasni i da nam kaže princip, na osnovu čega se zasniva ovaj princip razmene teritorija”, kazao je Ahmeti.
Predsednik Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti kazao je da je projekat Srbije za podelu Kosova propao, ali da ideja još postoji. Prema njegovim rečima, priznanje Kosova od strane Srbije nije prepreka Kosovu na putu ka Evropskoj uniji, dok Srbiji, kako je kazao - Kosovo jeste.
“Što se tiče spajanja Preševa, Bujanovca i Medveđa sa Kosovom prepreka za to je Beograd, a ne Priština. Srbija je ta koja diskriminiše i iskorišćava Albance tamo. Nije Priština ta koja ne dozvoljava pripajanje Kosovu Preševa, Bujanovca i Medveđe. Oni imaju dva glavna stuba, a to je referendum iz 1992. godine i borba Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe, ali glavna prepreka tome je Beograd i Srbija”, rekao je Aljbin Kurti.
Konferenciji je prisustvovao i Norveški ambasador na Kosovu koji je rekao da je Norveška za rešenje problema između Kosova i Srbije i izrazio očekivanje da će se do kraja ove ili tokom sledeće godine postići konačni sporazum između Kosova i Srbije.
Konferenciju na kojoj je predstavljen i izveštaj “Glas naroda o 'Velikom finalu' između Kosova i Srbije" organizovao je Istraživački institut za razvoj i evropske poslove, uz podršku Norveške ambasade na Kosovu.
