Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija i Bugarska imaju odlične odnose, a da su nedavna dešavanja na liniji Beograd-Sofija posle samita u Poznanju samo - "mali nesporazum."
"Bugarska je priznala nezavisnost Kosova, Srbija ne priznaje, i to su naše razlike. U svemu ostalom imamo dobre odnose, ovo je prolazni nesporazum", rekao je Vučić i dodao da će, sledeće nedelje, razgovarati sa premijerom Bojkom Borisovim, i predsednikom Bugarske, Rumenom Radevim. "Mi imamo pripadnike bugarske manjine u Srbiji, za koje hocu da se osećaju kao svoji na svome", rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Beogradu, koju je održao posle razgovora sa decom iz osnovnih škola sa severa Kosova.
"Lično ću se postarati da u što skorije vreme, ako to prihvate bugarski predsednik i premijer, vratimo odnose na staze odličnih veza", istakao je.
Kosovski spor Srbije i Bugarske
Vladimir Ćurgus, ambasador Srbije u Sofiji, pozvan je da se po nalogu Ekaterine Zaharijeve – bugarske šefice diplomatije, pojavi narednog ponedeljka na razgovoru u sedištu bugarskog Ministarstva spoljnih poslova u Sofiji, objavila je bugarska državna novinska agencija BTA.
Kao povod razgovora sa diplomatskim predstavnikom Srbije u Sofiji agencija BTA navela je reakcije Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova Srbije, na stavove koje je bugarski premijer Bojko Borisov izneo u poljskom Poznanju tokom samita zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije u okviru Berlinskog procesa.
Naime, Borisov je u petak poručio da bi Žosep Borelj, kandidat za budućeg visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost (koji time preuzima funkciju posrednika u dijalogu Beograda i Prištine od Federike Mogerini izabrane na tu funkciju 2014.), trebalo da zastupa stav cele Evropske unije o nezavisnosti Kosova.
"Možda imamo pogrešnu percepciju razumevanja evropske politike, ali smatramo da je cilj da se tamo zastupa zajednički stav", rekao je Borisov u Poznanju, prošlog petka, nakon sastanka sa premijerima zemalja Zapadnog Balkana.
Inače, Žozep Borelj na tu važnu funkciju (ukoliko dobije podršku u Evropskom parlamentu) dolazi kao predstavnik Španije, države koja ne priznaje nezavisnost Kosova, ali i kao diplomata koji se eksplicite protivi kosovskoj državnosti, o čemu je govorio tokom svoje poslednje posete Beogradu marta ove godine.
Od ukupno dvadeset osam članica Unije njih pet, Rumunija, Slovačka, Španija, Grčka, Kipar ne priznaju nezavisnost Kosova.
Ivica Dačić je, reagujući na stav bugarskog premijera Borisova, poručio u subotu u razgovoru za RTS da Evropska unija ne smatra da je Kosovo nezavisno.
"Bojko, da ti kažem jednu stvar, stav EU nije da je Kosovo nezavisna država. Ti, Bojko, ima da poštuješ stav EU, a ne da držiš lekcije Borelu. Šta znači taj bezobrazluk, na šta to liči. Dosta mi je više toga, da ne pričam da je pre nekoliko meseci dobio naše odlikovanje", izrekao je Dačić uživo u jutarnjem programu javnog servisa Srbije.
Pošto je iz Sofije stigla informacija da je zbog tih njegovih stavova na konsultacije pozvan diplomatski predstavnik Srbije u Bugarskoj – na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pozvan je otpravnik poslova Bugarske u Beogradu. I to, kako Dačić tvrdi, po njegovom nalogu.
Poznanj 4. jul, šefovi diplomatija Severne Makedonije, Srbije, Bugarske i Kosova: Nikola Dimitrov, Ivica Dačić, Ekaterina Zaharova i Bedžet Pacoli
Ponavljajući tvrdnje da nije tačno da cela Evropska unija ima jedinstven i zajednički stav o nezavisnosti Kosova, Dačić u pisanoj izjavi dostavljenoj državnoj novinskoj agenciji Tanjug, ističe da se upravo zbog toga u dokumentima Evropske unije označava zvezdicom i fusnotom.
“I svi funkcioneri EU su dužni da to poštuju, bez obzira da li su te države priznale Kosovo ili ne. Bilo da je u pitanju Borelj ili Borisov, ili bilo ko drugi. Ili je u pitanju pogrešna interpretacija, bilo njegove, bilo moje izjave. Zato je cilj poziva otpravniku poslova Bugarske na razgovor u MSP da se otkloni svaki nesporazum i u prijateljskom duhu nastavi naša saradnja, uz zahvalnost Bugarskoj na podršci evropskim integracijama Srbije”, naveo je Dačić u pisanoj izjavi.
Za to vreme Srbija i Kosovo, dve strane koje su formalno u procesu pregovora o normalizaciji odnosa, mesecima se ne pomeraju iz pat pozicije. Dijalog pod posredstvom Evropske unije, koji bi trebalo da im donese napredak na njihovom deklarativnom putu evropskih integracija blokiran je proteklih sedam meseci. Promena statusa kvo nije na vidiku, s obzirom na to kakvu su sudbinu doživela poslednja dva trzaja – berlinski i pariski samit. Prvi su učesnici i analitičari ocenili kao neuspešan dok drugi nije ni održan.
Poznanjski je, bar što se Beograda i Prištine tiče obeležila trzavica zbog navodne kosovske zabrane poseta zvaničnika Srbije – koju su posle jednog dana nedoumica i nejasnoća negirale kosovske vlasti.
Za to vreme, kao primer kooperacije i prihvatanja evropskih vrednosti, u prvom planu je već mesecima Severna Makedonija. Država koja je promenom vlasti, promenila prioritete, ostavila iza sebe spor o imenu sa Grčkom i, iako za sada ostavši nenagrađena otvaranjem pristupnih pregovora sa EU, inaugurisana je u neku novu nadu Evrope.
