Udruženje novinara Srbije odlučilo je da se odrekne sume od 420.000 dinara, koju je dobilo na medijskom konkursu Grada Beograda, kao znak protesta što su milione dinara dobili mediji koji su "rekorderi u kršenju Kodeksa novinara Srbije" i zato što su u komisiju za ocenjivanje pristiglih projekata nisu imenovani predstavnici reprezentantivnih novinarskih i medijskih udruženja, niti poznati medijski stručnjaci.
UNS je novac dobio za projekat “Beogradski kolekcionari – umetnost između privatnog i javnog“, a odmah po objavljivanju rezultata je protestovao što je 11,5 miliona dinara odobreno za tabloide koji su prošle godine, prema monitoringu Saveta za štampu, imali ukupno 1.529 prekršaja novinarskog kodeksa.
UNS navodi primer da je preduzeće Info it media, ćerka firma Insajder tim-a d.o.o, izdavača tabloida Informer dobilo tri miliona dinara, a da je Adria Media Grup, izdavač Kurira, dobila milion dinara i podseća da je Pravilnikom o sufinansiranju medijskih projekata propisano da komisije prilikom dodele novce moraju da vode računa da li su u prethodnoj godini mediji koji konkurišu kršili zakon i novinarski kodeks.
"Ovo je druga godina zaredom da smo odbili da uzmemo novac koji nam je doduljen na konkursu Grada Beograda. Verovali smo, eto, da se će situacija poboljšati, bili smo i naivni u očekivanju da će ovog puta komisija raditi kako treba, da će biti sastavljena najpre od članova reprezentativnih udruženja a zatim i raditi onako kako treba, u interesu javnosti", izjavio je za Glas Amerike Vladimir Radomirović, predsednik UNS-a.
On je podsetio da je UNS u više navrata reagovao u sličnim situacijama u poslednje vreme, ali da se siutacija se posebno pogoršala ove godine.
"Primetno je u poslednje dve godine da se u komisije koje odlučuju o raspodeli novca ubacuju ljudi koji su iz nekih fantomskih organizacija. Za njih se u rešenjima navodi da su medijski stručnjaci, ali šira javnost ne zna ni za koga od njih, tako da je sve što se radi prvenstveno na lokalu vrlo sumnjivo i tu je već reč o stotinama miliona dinara koji odlaze preko nekih koruptivnih šema u projekte i firme i udruženja koji su vrlo sumnjivi", kaže Radomirović.
On kaže da je prošle godine problem postojao i sa Ministarstvom kulture i informisanja koje u svoje komisije nije stavilo predstavnike reprezentativnih novinarskih udruženja, ali da je UNS ipak odlučio da u tim komisijama ostane, pošto su one "retke koje nije potpuno još zahvatio ovaj virus korucpije koji se širi po lokalnim samoupravama".
"Borićemo se do kraja da bar ti konkursi Ministarstva kulture i informisanja budu koliko-toliko zaštićeni od političkog i političko-ekonomskog uticaja koji je vidljiv u lokalnim samoupravama", poručio je Radomirović.
UNS je zatražio od Grada Beograda da objavi biografije predloženih i izabranih članova komisija kako bi javnost imala uvid ko je predložen, a ko izabran da odlučuje o trošenju novca građana za medijske sadržaje koji bi trebalo da budu u njihovom interesu.
Od Ministarstvo kulture UNS je zatražio je da reaguje na zloupotrebe u sprovođenju zakona kroz projektno sufinansiranje medijskih sadržaja, a od gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića da članove komisije bira uvažavajući stručnost kandidata, kao i kredibilnost i reprezentativnost organizacija koje predstavljaju.
Komisiju za ocenu projekata iz oblasti javnog informisanja ove godine su činili Zorica Karanović i Marko Ivanić (nezavisni stručnjaci za medije), Biljana Ratković Njegovan (predlog udruženja radio stanica „RAB Srbija“), Miloš Lazić (predlog udruženja“ComNet“) i Slobodan Đurić (predlog Udruženja sportskih novinara Beograda), podseća UNS.