Poslednji živi član "Srpskog Apola 7" Dejvid Vuić je ovih dana prava zvezda u Srbiji - njegov dolazak u Beograd povodom obeležavanja 50. godišnjice misije Apolo 11, privukao je veliku pažnju medija, a kako se pokazuje na predavanjima koje održao - i mnogih običnih ljudi, radoznalih da iz prve ruke čuju priču o sedmorici srpskih naučnika, koji su radili u okviru programa Apolo.
Rođen u Midlendu u Americi pre 84 godine, u razgovoru za Glas Amerike, Dejvid Vuić otkriva da se u Beogradu oseća kao kod kuće:
"Oduševljen sam i impresioniran. Ne samo Srbijom, već i ljudima. Putovao sam mnogo godina u ove krajeve i svaki put kad se vratim vidim neverovatna poboljšanja. Bilo je nesrećnih okolnosti poslednjih godina, ali mi se čini da se srpski narod oporavio veoma lepo. Ljudi, tradicija, folklor su ovde neverovatni. Veoma su lepu dobrodošlicu priredili, meni i mojoj ženi. Kad sam ovde u Beogradu, osećam se kao kod kuće. Kao vratim se kod kuće", kaže Vuić.
O tome kako je formirana "srpska sedmorka" u okviru programa Apolo šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Dejvid Vuić se priseća:
"Neverovatno, ali uglavnom je sve bilo slučajno. Svi smo radili u različitim sektorima na kosmičkim programima. Bilo je 130 do 140 hiljada ljudi u kompanijama u kojima smo radili. Začuđujuće je da smo našli jedan drugoga na radu na Apolo programu. Milojko Vučelić nas je sve spojio, on je znao u kojim oblastima radimo. On je komandovao našim resursima, ali smo uživali u društvu i prepoznali šta je naša specifična sfera odgovornosti. On je ubedio kolege da imamo srpski tim, koji će napraviti razliku. Bio je ubeđen u to".
Na pitanje da li je moguće da se ponovi slična priča i da li i danas ima Srba, koji rade u agenciji NASA, Vuić ističe da već godinama nije u programu, ali da zna da je NASA značajno smanjila broj zaposlenih:
"Nisam siguran da znam da neki Srbin radi u NASA-i, ali ni Milojko Vučelić ni ja nismo radili za NASA-u, nego za 'Nortameriken ejviejšn'. Mi smo radili po ugovoru i u stvari izgradili letelicu i raketne motore. Možda ima mnogo Srba, koji rade za korporacije koje se bave kosmičkim istraživanjima. Kao što sam na prezentaciji spomenuo, Sibin Novaković iz 'Dženeral dajnemiksa'. Ali trenutno nisam siguran da li ima nekog Srbina u NASA-i", kaže Vuić.
O samom programu Apolo je poslednjih dana održao niz veoma posećenih predavanja, a o misiji Apolo 11 i prvim ljudima, koji su hodali po površini Meseca, Vuić kaže:
"Sletanje na Mesec je dizajnirano specijalno kao kosmička baza na Mesecu. NASA i nadležna ministarstva su prepoznali značaj tog programa, ne samo iz aspekta formiranja u potpunosti operativnog sistema na Mesecu. Već je to i početna tačka za misije na druge planete i druge atmosfere".
Na kraju razgovora, Dejvid Vuić ističe da veruje da su privatna putovanja i istraživanja svemira korak u dobrom smeru. To, kako kaže, promoviše takmičarsko okruženje za kompanije da urade najbolje što mogu i da dostignu prostor drugih planeta u kosmosu.
