“Glavni krivac što se desio napad na američku ambasadu u Beogradu je bivši premijer Srbije Vojislav Koštunica – i to godinama govorim javno”, izjavila je u razgovoru za Glas Amerike Dženifer Braš, bivša zamenica američkog ambasadora u Beogradu.
Nekadašnje zdanje američkog diplomatskog predstavništva u ulici Kneza Miloša u Beogradu zapaljeno je tokom protesta “Kosovo je Srbija” februara 2008, nekoliko dana pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije. Tada je poginuo demonstrant Zoran Vujović.
Za nasilje u kojem je život izgubila jedna osoba niko nije odgovarao, jer je uslovna kazna ukinuta četvorici osuđenih počinilaca – dok su trojici, zbog nedostatka dokaza, potvrđene oslobađajuće presude.
“Nije bilo nikakve reakcije, što nas je zapanjilo. Kasnije sam od očevidaca saznala da je tadašnji premijer Vojislav Koštunica, tokom ovog napada, prisustvovao službi u hramu Svetog Save, gde je primio informaciju o napadu na američku ambasadu. Njegov odgovor je bio otprilike: ‘Nemojte reagovati’. Znači, Koštunica je dao naređenje policiji da ne preduzme ništa. U redu je da se sada nekolicini tadašnjih policijskih zvaničnika priprema suđenje u Beogradu, ali glavni krivac, odgovoran što se napad uopšte desio je tadašnji premijer Vojislav Koštunica”, ističe Dženifer Braš.
Slobodan Vukolić, Mladen Kuribak, Stevan Bjelić, Zoran Rašković i Bojan Marković, nekadašnji visoki policijski funkcioneri, u oktobru bi trebalo da se pojave pred sudom – na pripremnom ročištu u postupku koji se protiv njih vodi zbog nesprečavanja napada na američku i nemačku ambasadu. Ročište je bilo zakazano u julu, ali je naposletku odloženo.
Dženifer Braš ocenjuje da ta činjenica ukazuje na nespremnost vlade Srbije da reši slučaj, koji se već 11 godina odlaže.
“Počelo je sa administracijom premijera Koštunice, preko administracije demokratske stranke Borisava Tadića, iza kojih su došli Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Znači reč je o nizu političkih stranaka koje nisu preduzele nikakve mere u vezi sa ovim međunarodnim prekršajima”, ukazuje ona.
Bivša zamenica ambasadora istakla je da je zaštita stranih diplomatskih objekata i diplomatskog osoblja precizno predviđena Bečkom konvencijom, čija je Srbija potpisnica.
“Pored toga bezbednosno osoblje ambasade održavalo je vrlo dobre odnose sa srpskom policijom i srpskim specijalcima i svi mi smo bili veoma dobro trenirani kako da zaštitimo našu ambasadu. Nije oko toga bilo nikakve zabune. Među demonstrantima su bili raspoređeni pripradnici srpske policije u civilu. Policija je veoma dobro shvatala šta se dešavalo ispred američke i drugih napadnutih ambasada”, podvlači Dženifer Braš.
U razgovoru za Glas Amerike, ambasadorka Braš navela je da se Sjedinjene Države, u okviru politike prema Srbiji, zalažu za njenu evropsku integraciju. U tom smislu postoje, kako ih naziva, crne rupe u odnosima dve zemlje koje već decenijama nisu rešene.
“Najduže nerešeno pitanje u odnosima Vašingtona i Beograda je ubistvo braće Bitići po završetku rata na Kosovu. Smatram da taj slučaj još nije rešen zbog pomanjkanja političke volje niza sprskih administracija”, smatra američka diplomatska predstavnica.
Posle toga, ukazuje Braš, dogodio se incident sa srpskim košarkašem Miladinom Kovačevićem, koji je u maju 2008, pretukao u studentskom klubu u Bingamptonu, svog kolegu studenta Brajana Štajnhauera.
“Kovačević je sa lažnim pasošem pobegao iz Amerike da bismo potom postigli sporazum sa vladom u Beogradu da mu se sudi u Srbiji i da vlada Srbije isplati odštetu porodici. To znači nije više kamen spoticanja, ali da li smo zadovoljni rešenjem? rekla bi da je ishod mogao biti mnogo bolji”, rekla je ona.
U to vreme, ističe Braš, postojao je izvesni broj stranih ambasada, pretežno zapadnih, koje jednostavno nisu razgovarale sa Srpskom radikalnom strankom, partijom čiji je lider Vojislav Šešelj osuđen na deset godina zatvora zbog progona Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci.
“Kada su se Nikolić i Vučić odvojili od Šešelja i oformili Sprsku naprednu stranku pomislili smo da postoji prostor da sa njima razgovaramo o evropskim integracjiama i pitanjima koja bi, kako smo verovali, bila pozitivna za Srbiju i srpski narod. Odlučila sam da kao zamenik ambasadora pozovem Nikolića i Vučića u svoju rezidenciju i ukažem im nerazrešene probleme u našim bilateralnim odnosima. Naglasila sam da, ukoliko žele poverenje Sjedinjenih Država i saradnju sa Vašingtonom, moraju da reše ova pitanja”, podseća na događaje koji su pratili nastanak danas u Srbiji vladajuće Srpske napredne stranke.
Kasnije, Aleksandar Vučić je u više navrata posetio Vašington u svojstvu lidera SNS-a i bio primljen na najvišem nivou, nastavlja Braš.
“Obično sam to bila ja kao direktor za centralno evropska pitanja u Stejt Departmentu, ali ga je primio i tadašnji zamenik pomoćnika državnog sekretara. Znači nastavili smo dijalog sa Nikolićem i Vučićem i ohrabrivali ih da se pozabave pomenutim pitanjima", kaže Braš.
Prema njenim rečima SAD su dobijale uveravanja da su novonastali naprednjaci posve drugačiji od tadašnjih vlasti i opozicije.
“Vučić je bio veoma predusretljiv i zainteresovan da dokaže sagovornicima da su naprednjaci sasvim različiti od radikala i Demokratske stranke, da će se boriti protiv korupcije i učiniti pravu stvar. Pružao mi je uveravanja da će sarađivati u vezi sa svim nerešenim pitanjima", zaključila je u razgovoru za Glas Amerike Dženifer Braš - karijerni američki diplomata.
Srpska napredna stranka na vlasti u Srbiji nalazi se od 2012. kada je nakon objedinjenih predsedničkih i parlamentarnih izbora preuzela vlast čiji je stožer bila tadašnja Demokratska stranka, koju je predvodio Boris Tadić. Kao najznačajnije ciljeve svoje politike, uoči i po dolasku na vlast, istakli su borbu protiv korupcije, bolji standard građana, kao i angažovanje u rešavanju višedecenijskog spora sa Kosovom.
Posle sedam godina vlasti SNS-a - pregovori Beograda i Prištine su trenutno zamrznuti, Srbija je prema izveštaju međunarodnog posmatrača, nevladine organizacije Fridom haus prešla u kategoriju delimično slobodnih zemalja. Takođe, u poslednjem majskom izveštaju Evropske komisije, naglašeno je da je neophodan napredak Srbije u oblasti vladavine prava i napredak u dijalogu sa Kosovom – od čega zavisi progres Srbije u pregovorima o članstvu u EU.
