Hoće li na proleće iduće godine biti održani redovni izbori za Skupštinu Srbije? S obzirom na pretnju opozicije bojkotom, to je pitanje koje je već mesecima aktuelno u Srbiji, a da bi se došlo do približavanja stavova vlasti i opozicije pokrenut je razgovor političkih protivnika. Kakve su šanse da dijalog vlasti i opozicije uspe i šta Srbiju čeka ukoliko do dogovora ne dođe?
Razgovor predstavnika vlasti i opozicije o izbornim uslovima teško bi se mogao opisati kao dijalog, ali je događaj na Fakultetu političkih nauka sigurno korak u dobrom pravcu.
Za sada dijalog je nestao iz medija, iz javnosti, a kako kažu sagovornici Glasa Amerike koji su prisustvovali sastanku, najvažnije je da dijaloga vlasti i opozicije nema tamo gde je najvažnije - u institucijama.
"Dobro je da se taj dijalog vodi ne samo preko medija, nego i u naučnim forumima, ali je od suštinske važnosti da se odvija u političkim institucijama. One su zato i napravljene. Jer kad nema dijaloga, ako ne slušate galamu, viku, pa i neku uvredu i psovku u skupštini, onda ćete slušati galamu na ulici. Ili sami sebe", ističe Milan Jovanović, profesor Fakulteta političkih nauka.
"Šta mi kao obični građani možemo da očekujemo? Ne možemo da očekujemo da se rešavaju stvari na ulici, ili po nekim zatvorenim skupovima, kakve god da su prirode. Mi možemo da očekujemo da prava moć bude jedino u institucijama, tamo gde je i mesto u jednom demokratskom društvu", smatra Pavle Dimitrijević iz Crte.
Iako su oba sagovornika Glasa Amerike prisustvovala razgovorima vlasti i opozicije, ne žele da narušavaju dogovoreni princip da se ne iznose u javnost detalji da tog događaja.
Ipak, profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović ističe da je optimista posle prvog kruga razgovora.
"Odavalo je utisak da se može krenuti napred, iz prostog razloga što je dogovoreno da se razgovori nastave. Morate imati razumevanja da je to prvi, početni, neka vrsta formativnog razgovora, opipavanja pulsa jedne i druge strane. Da je letnji period, da nisu tu bili prisutni svi akteri koji bi i inače učestvovali u tom procesu", iznosi svoje utiske Jovanović.
Iako bi se moglo reći da je srpsko izborno zakonodavstvo manje-više usaglašeno sa evropskim, fino podešavanje sistema, ispravljanje uočenih grešaka i mogućih problema, zahteva da se sve na kraju završi u skupštini.
S obzirom na to da se redovni parlamentarni izbori očekuju na proleće iduće godine, faktor vreme postaje presudan u priči o dijalogu.
"Vremena nema mnogo i mislim da bilo kakvi zahvati, i u smislu promene zakonodavstva ili čak podzakonskih akata, treba da budu pripremljeni što pre. Ali pre toga uopšte sve te odluke moraju da prođu kroz institucije. Mi ako hoćemo da menjamo zakone - moramo doći nekako do parlamenta", objašnjava Dimitrijević.
Bojkot izbora - da ili ne?
Iako je, po mišljenju Pavla Dimitrijevića iz Crte i bojkot izbora legitiman oblik političke i parlamentarne borbe, dodaje i da takav potez ne donosi nikome previše dobrog - ni vlasti, ni opoziciji.
"Smatramo da je i bojkot i eventualna kampanja za bojkot deo jednog predizbornog procesa. A sa druge strane, što se tiče samih izbora ti se odmah postavlja pitanje izlaznosti. Naravno da je uvreženo pravilo - što manja izlaznost, to je upitniji legitimitet samih izbora".
"I da izađe 50 posto preko toga, ipak će vlast trošiti energiju da objašnjava da je stalno legitimna, da je ona izabrana na izborima, da nju podržava većina građana. Ko će tu biti na gubitku - bićemo svi mi kao građani. Ja ne verujem da većina građana prihvata bojkot. Ja mislim da većina građana očekuje i od vlasti i od opozicije da razgovaraju i da se dogovore oko tih uslova", kaže na kraju Milan Jovanović.
Razgovorima o izbornim uslovima tek su zagrebani problemi koji opterećuju odnose vlasti i opozicije.
Na dnevnom redu treba da se nađu i pitanja povratka opozicije u parlament, medija, poverenja u institucije i vladavine prava.
Kako stvari stoje, obe strane će morati da pokažu jako puno dobre volje da bi dijalog uspeo i na proleće iduće godine svi normalno izađu na izbore.
