Američki Senat usvojio je i uputio predsedniku Trampu na potpis dvogodišnji budžet kojim se povećavaju federalna izdvajanja za odbranu i niz drugih domaćih programa, čime će se značajno povećati dug američke vlade. Dug je već značajno povećan od kako je Tramp postao predsednik.
Sa 67 glasova za i 28 protiv, Senat je ignorisao apele nekih konzervativnih republikanaca koji podržavaju veći budžet za odbranu ali se protive povećanim izdvajanjima za druge programe.
Prošle nedelje je Predstavnički dom usvojio zakon uz mlaku podršku republikanaca, uprkos Trampovom pritisku na republikanske kongresmene da usvoje zakon.
Merom se odobrava izdvajanje 275,000 milijardi dolara za nove odbrambene i druge troškove, do 30. septembra 2021. Za to vreme, granica zaduživanja Sekretarijata za finansije je ukinuta najmanje do 31. jula 2021, kako bi se izbegla kriza oko budžeta i blokade rada vlade u narednoj, izbornoj godini.
Ovim zakonom se obezbeđuje da federalna vlada neće ući ni u kakvu krizu oko zaduživanja narednih nedelja ili meseci, istakao je lider senatske većine Mič Mekonel, pozivajući na usvajanje zakona.
Ako ga Tramp potpiše, kao što se očekuje, zakonom će se značajno povećati federalni budžetski deficit za koji se već projektuje da će skočiti na hiljadu milijardi dolara u kratkom roku.
"Ovo je možda fiskalno najneodgovornija stvar koju smo uradili u istoriji SAD”, izjavio je republikanski senator Rend Pol, koji je glasao protiv zakona. Sada je skoro garantovano da Trampovo predizborno obećanje iz 2016. da će u roku od osam godina izbrisati vladin dug ne samo što neće biti ostvareno nego će se taj dug značajno povećati tokom njegovog mandata.
Od kako je Tramp stupio na dužnost u januaru 2017, američki dug je porastao za oko dve I po hiljade milijardi a sada je na nivou od 22,5 hiljada milijardi koji neki stručnjaci smatraju opasno visokim.
Ipak, Tramp je budžet nazvao “fenomenalnim” na Tviteru i pozivajući konzervativne senator da ga podrže dodao: “Uradite to, republikanci, uvek ima vremena da se režu troškovi.”
Prema zakonu, potrošnja Pentagona bi porasla sa već značajnih 716 milijardi dolara na 738 milijardi dolara u fiskalnoj 2020, koja počinje 1. oktobra, i na 740,5 milijardi u sledećoj fiskalnoj godini.
Za to vreme, neodbrambeni programi – od graničnih patrola i zdravstvene zaštite za veterane preko medicinskih istraživanja u borbi protiv raka do istraživanja svemira porasli bi sa trenutnih 605 milijardi dolara ove godine na 632 milijarde sledeće godine i 634,5 milijardi naredne godine.
Ti “diskrecioni” program ne uključuju hiljade milijardi dolara koje se svake godine troše na “obavezne” programe kao što su beneficije za penzionere iz fonda za socijalno osiguranje kao i zdravstvenih programa Mediker i Medikejd za siromašne i starije građane.
Kongres će u septembru morati da odluči kako će raspoređivati novac u različite programe. Ako to ne uspe do 30. Septembra, moglo bi da dođe do novog delimičnog zatvaranja vlade.
Krajem prošle i početkom ove godine, zbog Trampovog zahteva da dobije milijarde dolara za izgradnju zida na američko-meksičkoj granici – kome su se protivile mnoge demokrate i neki republikanci – došlo je do zastoja u finansiranju nekih federalnih agencija.
