“Ne znam kako bi ideja da Srbija postane privezak Rusije ili bude pod ruskom kontrolom ili deo Putinovog sistema bila od pomoći Srbiji ili srpskom narodu”, kaže u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike Danijel Frid, ekspret za ruska pitanja u američkoj nevladinoj organizaciji Atlantski savet i bivši visoki američki diplomata.
“Ne govorim o tome da Srbija postane saveznik Sjedinjenih Država, možda su sećanja na rat na Kosovu suviše sveža za to. Ako Srbija ne želi da kupuje američku vojnu opremu zašto ne kupi francusku jer su odnosi sa tom zemljom u redu? Osnovna poenta je da Srbija realizuje svoju evropsku budućnost, a ne budućnost jednog od prijatelja Moskve, koji imaju tendenciju da ne budu naročito uspešni”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Frid, koji je kao istaknuti američki diplomata, obavljao funkciju pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja.
Vojsci Srbije je Ruska Fedracija krajem jula, na posebno upriličenoj ceremoniji, uručila deset oklopno-izviđačkih vozila za koja predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da dobijena na poklon. Radi se o prvom kontigentu, od ukupno trideset vozila, koja su se u bivšem Sovjetskom Savezu proizvodila od 1963. do 1989. godine. Prethodno, Srbiji je isporučeno šest letelica MIG 29 (starosti 28 godina), koje su prema tvrdnjama državnih zvaničnika Srbije besplatno ustupljene, uz obaveze plaćanja njihovog remonta u iznosu od 185 miliona evra.
Danijel Frid ukazuje da bi ruska vojna oprema, koliko god zastarela, mogla da poremeti balans u već nestabilnom regionu.
“U okvirima bivše Jugoslavije, Kosovo, Republika Srpska, BiH, nisu stabilne oblasti. Problem nije ova vojna oprema koja je uzgred rečeno zastarela. To je u osnovi ruski škart i Srbija ne dobija nešto najbolje. Problem je u sugestiji da je Srbija još uvek zainteresovana da postane neka vrsta mosta između Rusije i Zapada ili neka vrsta neutralne zemlje, a ja jednostavno ne vidim kako je to u bilo čijem interesu”, smatra američki stručnjak.
Ruska vojna vozila u Srbiju su stigla preko Mađarske, pošto je Rumunija zabranila njihovo dopremanje rekom Dunav, zbog sankcija Evropske unije uvedenih ruskoj strani usled nelegalne aneksije ukrajinskog poluostrva Krim. Mađarske vlasti svoj potez su obrazložile tvrdnjom da su vozila transportovana civilnim, a ne vojnim avionom.
“Mislim da bi bilo korisno i važno da se članice NATO-a konsultuju o preletanju aviona koji prenose rusku vojnu opremu. Ali kao što sam rekao i ranije ne mislim da je u pitanju bezbednosni izazov koliko stav Srbije da i dalje traga za istočnim kursom. Jednostavno ne verujem da je to vredno truda. Kongres Sjedinjenih Država je odobrio zakon kojim se potencijalno uvode sankcije u slučaju veće kupovimu ruske vojne opreme. Ovo po meni nije obimna kupovina i stoga ne dotiče liniju sankcija ali se postavlja pitanje zašto srpska vlada ovo uopšte čini”, smatra Frid.
Radi li se međutim o pukom pokušaju Rusije da izazove reakciju Zapada kako bi u budućnosti mogla da nastavi taj trend, ali dostavom savremenije vojne opreme?
“Mislim da je Rusija zainteresovana da privuče što je moguće više država klijenata. Ona nastoji da podstakne anti-zapadna osećanja u Srbiji, a rezultati toga su savršeno predvidljivi. Ruski saveznici obično završe u siromaštvu, korupcija je na višem nivou, imaju slabiju vladavinu zakona i manje su intengrisani u svetsku zajednicu od zemalja koje nastoje da se približe EU”, podvlači Frid.
Prema njegovim rečima to je i bio razlog pobune ukrajinskih građana tokom 2013. i 2014. godine.
“Proruski korumpirani lider (Viktor Janukovič prim.nov.) je pobegao i Rusija je odmah izvršila invaziju, kako bi sprečila Kijev da se približi Zapadu. Ako je dostava vojne opreme jedan deo ove strategije, to je šteta jer ja sam uvek verovao da će Srbija biti savršeni partner i prijatelj Sjedinjenih Država i istinski doprineti jačoj EU. Sećam se Beograda pre rata kada je bio bogatiji i slobodniji od svih gradova na Istoku. Rumuni su rizikovali život i ponekad umirali u pokušajima da se domognu bivše Jugoslavije jer su želeli da žive u slobodnijoj zemlji. To je bila Jugoslavija. To je bila i Srbija, to je bio Beograd. I teško mi je kad vidim celu izgubljenu generaciju”, naglašava Danijel Frid.
Diplomata, koji je tokom karijere službovao i kao ambasador Sjedinjenih Država u Poljskoj, to vidi kao posledicu nacionalizma.
“To nije donelo nikakvo dobro. Kada odem u posetu zemljama koje su bile deo Jugoslavije, uključujući Hrvatsku, Bosnu i Sloveniju obični ljudi mi kažu da je bivša Jugoslavija je bila prilično dobra ideja i da im je žao što je došlo do raspada. To ne znači da nisu lojalni – ponosni su što su Hrvati, Bosanci, Slovenci, ali razumeju šta je izgubljeno. Jugoslavija bi danas bila članica EU i daleko bogatija zemlja od bilo koje od država koje su bile njene republike. Mislim da je to užasan gubitak”, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike Danijel Frid ekspert za ruska pitanja u Atlantskom savetu.
