Ni nekoliko dana pošto se u javnosti pojavila informacija da na Kosovo nije moguće ući – niti sa tog područja izaći sa pasošem Srbije – nejasno je radi li se o posledici zabrane kosovskih vlasti ili striktnoj primeni odredbi dela Briselskog sporazuma Beograda i Prištine koji se odnosi na protok robe i usluga.
Svega do pre nekoliko dana građani su za ulazak ili izlazak sa Kosova, osim ličnih karata mogli da koriste i pasoš države Srbije. Međutim, od ove srede kosovske vlasti, pozivajući se na odredbe Sporazuma o slobodi kretanja Srbije i Kosova, postignutog 2011. kosovska strana strana traži striktnu upotrebu ličnih karata.
Kosovskoj policiji Glas Amerike uputio je pitanje zašto je Priština odlučila posle osam godina striktno da sprovodi Sporazum o slobodi kretanja – ali do objave teksta odgovor nismo dobili.
Šaban Gauda, direktor kosovske granične policije, o tome nije želeo da govori – uputivši nas na svog portparola Bakija Keljanija. On, pak, obećanje da će nam obezbediti pisanu izjavu nije ispunio.
Ekrem Mustafa, kosovski ministar unutrašnjih poslova u ostavci, rekao je Radiju Slobodna Evropa da nije doneta nikakva odluka o nepriznavanju srpskih pasoša, već da na osnovu Briselskog sporazuma, pasoš nije priznat kao putni dokument između Kosova i Srbije, nego jedino lična karta.
Inače, prema Sporazumu o slobodi kretanja koji su Beograd i Priština postigli 2011. godine u Briselu navodi se da stanovnici svake strane treba da budu u mogućnosti da slobodno putuju u okviru ili preko teritorije druge strane.
Prema tom sporazumu Kosovo i Srbija će primenjivati, sistem ličnih karata za putovanja stanovnika druge strane preko granice, odnosno administrativne linije.
Fatmir Šeholi, analitičar srpsko-albanskih odnosa, aktuelnu rešenost Prištine da u potpunosti počne sa primenom sporazuma postignutog sa Srbijom, ocenjuje kao čudnu. Šeholija još više, kako kaže, čude reakcije pojedinih Srba koji negoduju zbog poteza Prištine.
„Srbija traži da uđe sa pasošem na Kosovo, a Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i samim tim malo je čudno da jednostavno imate takvu reakciju na jednom delu za koji pretendujete da je vaš. S druge strane i kosovska vlast je veoma čudna, jer ako smatrate da ste vi država i želite da iz drugih država ulaze sa pasošima ovde, a u ovom trenutku govorim o Srbiji, onda je veoma čudno i za kosovsku vlast u Prištini kako ne prihvata te građane kao građane druge države da ulaze sa pasošem“, kaže Fatmir Šeholi.
Politikolog Stefan Filipović smatra da je odluka Prištine da ne priznaje srpski pasoš kao putnu ispravu na prelazima između Kosova i Srbije nastavak, kako je ocenio, negativnih poteza prema Beogradu.
„Ovo je jedna obična dnevna politika. Možda možemo da uzmemo u obzir mogućnost da ćemo imati uskoro izbore, ali sve je nekako u nekom procesu negativnih vesti. Zadnjih 14 do 16 meseci imamo jedan tok negativnih vesti i samo loših vesti,nijedna pozitivna i konstruktivna stvar se nije desila između Beograda i Prištine zadnjih 14 do 16 meseci i to je ono što zabrinjava“, kaže Filipović.
Fatmir Šeholi dodaje da primena direktive da se za ulazak i izlazak na Kosovo građana Srbije mogu koristiti isključivo lične karte – povezana sa eventualnim vanrednim parlamentarnim izborima koji bi na jesen mogli da budu održani na Kosovu.
“Smatram da ta odluka više ima za albanske političke partije značaj pumpanja mišića zbog izbora. Jer šta god se radi u smislu prema Srbiji, onda ovde ljudi smatraju, ovi političari, da to se može konvertovati na izuzetno dobru stvar, a to se zove glas”, kazao je Šeholi.
Predsedništvo Skupštine Kosova je u ponedeljak je donelo odluku da se 22. avgusta održi sednica na kojoj će se glasati o raspuštanju parlamenta. Nakon sastanka predsedništva rečeno je i da bi vanredni parlamentani izbori mogli biti održani krajem septembra ili početkom oktobra.
