Mnogi organi vlasti i dalje krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja tako što uopšte ne postupaju po zahtevima tražilaca, a kako je u petak istakao programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić još veći problem je to što Vlada do sada nije obezbedila ni u jednom slučaju izvršenje rešenja povernika.
Na konferenciji za novinare predstavnici Transparentnosti su ovaj stav potkrepili i podacima - u toku ove godine ova organizacija je poslala 58 zahteva za pristup informacijama javnim preduzećima i drugim preduzećima u vlasništvu države i 33 preduzeća je odgovorilo, a 25 nije.
Istraživač Transparentnost Srbija Miša Bojović rekla je da je, prema podacima njihovog istraživanja, u prethodne tri godine bilo 156 neizvršenih rešenja poverenika vezano za javna preduzeća.
"Primetili smo da se ovde najčešće pojavlju EPS, Železnica Srbije, Srbijagas i Er Srbija", rekla je ona.
Kako je istakao Zlatko Minić, saradnik TS, ne postoji obrazac o tome koju vrstu informacija javna preduzeća kriju, na koje vrste zahteva ih mrzi da odgovaraju, čak ni koja preduzeća više odgovaraju ili ne - lokalna, republička ili pokrajinska.
"Velikoj većini preduzeća se dešava da nešto propuste da odgovore ili da daju odgovor koji nisu tražili", rekao je Minić.
Kao primer "živopisnog" odgovora on je naveo slučaj Autotransportnog preduzeća Pančevo, koje je, prema nekim informacijama, redukovalo međumesni saobraćaj u aprilu na dan opozicionog mitinga u Beogradu.
Umesto odgovora na pitanje kojom količinom goriva je ovo preduzeće raspolagalo na dan održavanja mitinga i koja količina je bila dovoljna za obavljanje normalnog saobraćaja, iz ATP-a je stiglo obaveštenje da su podaci o njima, računajući tu i količine goriva Plana odbrane i Plana zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama i da ima oznaku "državna tajna", istakao je Minić.
"Ni u ovoj godini Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Vlada i Skupština Srbije nisu otklonile poznate probleme u pristupu informacijama, pre svega, kroz izmene zakona", rekao je Nemanja Nenadić i dodao da je Ustavni sud Srbije propustio priliku da otkloni neke od oblika narušavanja prava na pristup informacijama kroz odredbe posebnog zakona i kao primer naveo slučaj u vezi sa Zakonom o zaštiti konkurencije.
On kaže da organi vlasti najčešće uskraćuju informciju ignorisanjem zahteva u potunosti, a kasnije ipak daju podatke kada se pokrene postupak po žalbi.
Takođe, Nenadić je ponovo ukazao na to da u Nacrtu izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama postoji odredba čiji je cilj da isključi akcinarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću, koja su u vlasništvu države, iz primene ovog zakona, i istakao da ovo ne bi smelo da budu usvojeno.