"Imenovanje Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za mirovne pregovore Srbije i Kosova pokazuje da Amerika želi da se direktno uključi u pregovore koji sada postaju američki problem", kaže u intervjuu za Glas Amerike Siniša Vuković, profesor na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins.
Glas Amerike: Kako komentarišete imenovanje Grenela?
Siniša Vuković: "To je iznenađenje za mnoge, a došlo je u trenutku kada se nije očekivalo da će biti potrebno imenovati još jednog specijalnog izaslanika, ovoga puta za dijalog između Beograda i Prištine. Izbor je takođe veoma iznenađujući, radi se o čovjeku koji nema direktno iskustvo sa regionom, njegovo je prvo imenovanje na ambasadorsko mjesto bilo upravo ovo koje sada ima u Berlinu i čovjek koji je prepoznat kao emanacija 'Amerika na prvom mjestu' Trampove vanjske politike.
"Dakle, sa jedne strane imamo čovjeka koji nema iskustva sa regionom, ali takođe imamo čovjeka koji ima veoma ozbiljan upliv u dešavanja u Bijeloj kući, samim tim i jake kontakte i svu moć koju Bijela kuća želi da projektuje u ovom procesu. Ovo treba čitati na dva načina. S jedne strane, Amerika želi da se direktno uključi u pregovore, u one pregovore koje je do sada posmatrala sa strane i koje je podržavala, ali nije htjela direktno da se miješa. Ovo je direktan signal da Amerika želi da zauzme što centralniju poziciju. A sa druge strane, takođe se kaže da ovo nije više samo evropski problem. Dakle ovo je bio evropski problem do sada, tako ga je i Amerika tretirala, a Evropa je imala prioritet. Ovo sada postaje američki problem. Zašto ovo postaje američki problem, odnosno pitanje kojim Amerika želi da se bavi, ostaje da se vidi odnosno, koji su nivoi upliva koji oni žele da ostvare".
Glas Amerike: Da li će imenovanje Grenela otežati usaglašavanje stavova Amerike i Njemačke kada je reč o modelu rešenja pitanja Kosova - znamo da se Nemačka oštro protivi podeli, a Amerika nije toliko decidirana?
Siniša Vuković: "Amerika je slala neke pomiješane signale, možemo reći. Ono što znamo je da je do sada, specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Metju Palmer testirao kako bi ljudi reagovali, kako bi donosioci odluka reagovali na određene politike. Međutim, u recimo idealnim uslovima, imenovanje jednog američkog ambasadora u Berlinu, da sudjeluje u ovom procesu zajedno sa već postojećim specijalnim izaslanikom, bio bi odličan izbor, jer pokazuje se zaista veliko interesovanje i velika potreba da se dođe do nekog konkretnog održivog rešenja. Takva osoba bi imala kontakte sa Berlinom, kontakte sa Bijelom kućom, služila bi kao most u transatlantskoj zajednici.
Međutim, kada vidimo zategnutost odnosa između Grenela i zvaničnog Berlina, kao i neke stavove koje je zastupao u prethodnom periodu, ne može se očekivati neka izuzetna saradnja između Grenela i zvaničnika u Berlinu. Može se čak i čitati kao neka vrsta provokacije zvaničnog Berlina, odnosno načina na koji je Berlin do sada tretirao ovaj problem. Da li će Grenel donijeti nešto novo, u smislu nekih novih formulacija, u smislu nekih novih platformi, ostaje da vidimo, jer još uvijek niko nije izašao sa konkretnom idejom šta će on i zastupati i to je ono što donosi najveću konfuziju".
Glas Amerike: Očito je da imenovanjem Grenela, i Metjua Palmera, Sjedinjene Države značajno povećavaju angažman na Balkanu. Zašto sada i da li Amerika sada od Evropske unije preuzima vodeću ulogu u rešavanju problema u regionu?
Siniša Vuković: "Pitanje je na mjestu, ali je teško dati direktan odgovor, ostaje da se vidi da li će drugi prihvatiti vodeću ulogu SAD. Dakle, jedno je željeti, drugo je moći. Amerika je iskazala želju, iskazala je interesovanje i možda po prvi put posle dužeg vremenskog perioda, iskazuje određenu proaktivnu politiku, dakle ne reaktivnu politiku. To je ono što je falilo i nedostajalo Zapadnom Balkanu, dakle nešto što bi malo protreslo neku učmalost koja se razvijala na Balkanu poslednjih par godina.
Međutim, sam način imenovanja, određena preopterećenost imenovanjima, možemo reći, određena trka imenovanjima koja se desila u poslednjih par sedmica, đe nakon Metjua Palmera, Evropska unija najavljuje da će oni imenovati svog izaslanika, pa se sad pojavljuje i Grenel, što može isfrustrirati donosioce odluka u EU i evropskim zemljama. Ostaje da se vidi ko će prihvatiti čije liderstvo u ovom procesu. Istovremeno, ostaje da se vidi i da li će i strane - Beograd i Priština, prihvatiti nečije liderstvo. Ne zaboravimo da na svako najavljivanje uključivanja Amerike u prethodnom periodu, koje su recimo tražili određeni kosovski zvaničnici, Beograd je oštro reagovao i tražio da ako se Amerika uključi, oni žele da uključe i Rusiju".
"Pompeo odao priznanje partnerstvu sa Crnom Gorom"
Glas Amerike: Interesanto je da je američki državni sekretar Majk Pompeo danas posetio one zemlje na Balkanu koje nemaju gorućih problema i za koje Trampova administracija nije imenovala specijalne izaslanike. Kakva se poruka šalje tim izborom?
Siniša Vuković: "To je ta proaktivna politika, ali u pozitivnom smislu, o kojoj sam ranije govorio. Dakle, prisustvo Amerike na Balkanu ne treba isključivo sagledavati kroz prizmu riješavanja kriznih situacija, već što više ovakvih posjeta, ustvari to samo pokazuje da Zapadni Balkan ide u pravom smjeru. I upravo ovakve posjete daju pozitivan primjer da vi nećete skrenuti pažnju Americi samo time što ćete činiti određene probleme, odnosno biti u određenim problemima, već da ćete na neki način biti pouzdan partner i da će Amerika to prepoznati time što će vas uvažiti kao iskrenog i ravnopravnog sagovornika u odlučujućim temama koje se tiču kako regionalnih, tako i globalnih bezbjednosnih pitanja, trgovine, kulture, bilo koje vrste saradnje.
Čini mi se da je ovo jedan način da se oda i priznanje partnerstvu sa Crnom Gorom, da se pokaže da ono nije utihnulo nakon ulaska Crne Gore u NATO, da se nije zaboravilo na Crnu Goru, već naprotiv. I ako pogledate, zaista, koje zemlje je Pompeo posjetio, pored Italije, došao je u Crnu Goru, on kasnije ide u druge balkanske zemlje, tu uključujemo i Grčku i Sjevernu Makedoniju, koje su sada potpisale sporazum, vjerovatno želeći da ih ohrabri da istraju na tom putu implementacije Prespanskog sporazuma".
