Odlaganje početka pregovora o članstvu Severne Makedonije i Albanije narušilo bi krediblitet Evropske unije, ugrozilo vladu makedonskog premijera Zaeva i demotivisalo Albaniju u daljim reformama, a moglo bi i da obehsrabri Srbiju i Kosovo u pregovorima o normalizaciji odnosa, kaže za Glas Amerike Marko Čeperković, predavač na francuskom Institutu "Sijans Po" i saradnik švajcarske konsultantske firme "Brasidas".
„Problematično u ovom trenutku je to što znamo da Albanija ne stoji dobro u trenutnoj situaciji i očekujemo da Albanija neće dobiti otvaranje pregovora, dok i dalje postoje malene šanse da se pregovori sa Severnom Makedonijom otvore“, smatra Čeperković i ističe da predsednik Francuske Emanuel Makron sebe vidi kao velikog reformatora EU, a da je proširenje Unije proces za koji je u Parizu zaključeno da mu je potrebna reforma.
„Ono što ja saznajem od svojih kolega u Parizu jeste da se Francuska trenutno protivi otvaranju zbog – pod jedan - neispunjenih kriterijuma i - broj dva - zbog želje da se proces proširenja reformiše u potpunosti. Ono što je opet, problematično sa tim stavom jeste da oni to nisu rekli ranije, već iznose sada, kada je već relativno kasno da se o tome govori i kada bi Albanija i Severna Makedonija morale da sačekaju barem još godinu dana da do tog reformskog procesa dođe“.
Marko Čeperković podseća da nova Evropska komisija neće biti potvrđena pre decembra, a kada počne sa radom biće potrebno vreme da se napravi predlog promene procesa proširenja.
„Tako da, ovo bi moglo zaista da znači jedno crveno svetlo za duži period za obe zemlje i ne bismo videli napredak u pregovorima“, kaže Čeperković.
Glas Amerike: Da li će onda doći do gubitka poverenja zemalja kandidata u EU?
Čeperković: To je apsolutno tačno. EU je postavila sopstvene standarde kredibliteta na koje se pozivala godinu dana i sada je momenat da ispuni ono što je obećala. EU trenutno, odnosno Francuska koja ima najsnažniji glas, iako nije jedina koja se protivi proširenju u ovom momentu, ali Francuska kao najglasniji glas proširenja će najverovatnije reći NE i samim tim doprineti da EU kao takva, kao jedan blok zemalja koji teži demokratiji i mirnodopskoj spoljnoj politici, izgubi svoj kredibilitet u regionu kojem je najvažnije da se to ispuni.
Američki zvaničnici pominju Prespanski sporazum kao model za regionalni kompromis kada govore o rešenju odnosa Srbije i Kosova. Ako Severna Makedonija ne dobije zeleno svetlo od EU, to će obeshrabriti Beograd i Prištinu, slaže se Čeperković.
„Apsolutno. I premijer Zaev je izjavio u Briselu da bi njegova vlada bila politički mrtva ukoliko EU ne otvori pregovore i to su zaista poslednice sa kojima EU mora da zna da će se suočiti ukoliko ne donese pozitivnu odluku. Šta bi to značilo za Srbiju i Kosovo na primer, šta bi, osim nekog novog obećanja, mogla da ponudi ovim zemljama, ukoliko nije spremna da ispuni obećanje, posle isporučenog sporazuma za koji su svi rekli da je istorijski, i do kojeg je bez dileme bilo veoma teško doći. Šta onda možemo da pričamo o nečemu što je možda još i teže za Srbiju i Kosovo", pita se Čeperković.
Nova dinamika u pregovorima
Nastavak pregovora Beograda i Prištine odvijaće se uz novu političku dinamiku na Kosovu, a ideja o razmeni teritorija trebalo bi da se, za sada, skine sa dnevnog reda, smatra Čeperković.
„Prvi put ćemo imati pokret Samoopredeljenje, kao nosioca vlasti na Kosovu, a to znači da predlozi koji su bili na stolu, ako ne formalno, onda svakako neformalno, poput razmene teritorija, trenutno ne mogu da dođu u obzir. To stvara problem ne samo Srbiji i Kosovu, i elementima u u te dve države koji su želeli da do sporazuma dođe, već i spoljnim faktorima, poput SAD i EU koji su posredovali u ovom procesu. Naravno, videli smo i razliku u mišljenjima između SAD i EU da li treba podržati čak i razgovore o podeli terirtorije između dve države, ali u ovom momentu mislim da ta ideja mora da bude skinuta sa dnevnog reda dok se ne formira vlada u Prištini i ne postave prioriteti.
Aljbin Kurti je već rekao da neće pregovarati o tome. Međunarodnoj zajednici onda ostaje da izvrši pritisak na vladu u Prištini da sedne za pregovarački sto sa Srbijom na osnovu onoga o čemu se već razgovaralo, što opet Srbiju stavlja u zanimljivu situaciju - zato što će sada pritisak i sva pažnja biti usmerena na Prištinu, a ne na Beograd, što vlastima u Beogradu omogućava da nastave politiku kojoj su bili posvećeni do sada i da nastave uništavanje demokratskih institucija, legalnog i pravnog poretka u državi Srbiji i koncepta vladavine prava, koji su neophodni za proširenje EU na Srbiju“.
Glas Amerike: Američka administracija otvorenija je prema ideji razmene teritorija, Amerika ima dva izaslanika za Kosovo - Ričarda Grenela i Metjua Palmera. Kako taj američki upliv menja situaciju?
Čeperković: Američki upliv menja dinamiku. Amerika nikada nije bila isključena iz procesa, bila je u procesu i uključena od početka, iako je EU želela da preuzme vođstvo, s tim što smo do sada imali saglasnost dve strane (SAD i EU) šta bi konačni rasplet situacije trebalo da bude, proglašenje nezavisnosti Kosova, Srbija koja to prihvata i otvaranje perspektive Srbije za pridruženje EU. To su bili glavni elementi nekog među američko-evropskog dogovora o tome šta rezultat treba da bude. Međutim, promenom administracije promenio se pristup regionu i pristup šta dogovor treba da bude. Čini se da je pristup trenutne administracije orijentisan prema tome da do nekog dogovora dođe, odnosno da se problem već jednom skine sa dnevnog reda i da imamo jedno rešenje, jednu pobedu američke spoljne politike, bez obzira na potencijalne posledice koje može da donese stabilnosti u regionu.
Glas Amerike: Nemačka i Francuska žele da preduzmu veću inicijativu, Francuska najavljuje sastanak u Parizu posle formiranja vlade na Kosovu...
Čeperković: Mi sada tu primećujemo nekoliko dinamika, ovaj potez je iznuđen, zato što trenutno ne postoji pregovarač EU koji može da se bavi ovom temom i ima legitmitet da se tom temom dalje bavi. Federika Mogerini i dalje zvanično jeste visoka predstavnica za spoljnu politiku, ali njen mandat ističe i trenutno ne može da nastavi da koordiniše dijalog. Upliv američkih specijalnih predstavnika znači da to već prestaje da bude stvar kojom se bavi EU i postaje stvar indiviudalnih sila, država koje su u proces uključene. U EU to jesu bile Francuska, Velika Britanija i Nemačka i ovo je čisto signal da EU, iako nema trenutnog zajedničkog predstavnika, koji će se time baviti i dalje ima zemlje koje jesu supersile i koje mogu i žele da budu uključene u proces i žele da skrenu pažnju da će biti tu, i to znači taj poziv.
Glas Amerike: Prošli put ste u razgovoru za Glasa Amerike rekli da ne očekujete da Srbija postane članica EU pre 2027. Da li ostajete pri toj prognozi ili se još pomera?
Čeperković: Ne bih pomerao tu prognozu, mislim da je to realan okvir u kojem čak i EU, ukoliko želi, može da reformiše proces proširenja, a Srbija ima dovoljno vremena da implementira ono što mora, u slučaju da zaista želi da bude član EU. Ono od čega će zavisti da li će doći do ostvarenja te prognoze jeste definisanje želje šta Srbija želi da bude i gde, i ko su njeni prijatelji. To trenutno u Srbiji nije jasno, a svima je u Briselu jasno da Srbija trenutno ne zna gde želi da bude i kakva zemlja želi da bude.
Reforme u Srbiji međutim ne bi smele da budu u drugom planu u odnosu na pitanje Kosova, smatra Čeperković.
„Različite su institucije koje se time bave. Evropska komisija, kao više tehnička institucija, bavi se napretkom u pravosuđu, vladavinom prava i drugim tehničkim elementima pregovora, dok se lideri zemalja bave visoko-političkim temama, a Kosovo jeste takva visoko-politička tema, koja jeste preduslov srpskog pridruživanja EU. Mislim da predsednik Vučić pojednostavljuje stvari kada kaže da je to jedina tema i da ukoliko rešimo Kosovo - da će Srbija sutra moći da postane članica EU i da više niko ne bi pominjao slobodu medija ili vladavinu prava. To je apsolutno netačno i to je priča za domaće javno mnjenje, jer svi znamo da Srbija nema apsolutno nikakve šanse da postane članica EU ukoliko predsednik Vučić, na čelu SNS i države Srbije, ne posveti svu svoju energiju unapređenju vladavine prava i slobode medija, koje su osnova funkcionisanja jednog demokratskog društva“.
Fokus će se brzo vratiti na ljudska prava
Deo srpske javnosti koju brine nazadovanje u poštovanju ljudskih prava i medijskih sloboda u Srbiji, problemi koji su konstatovani proteklih godina u izveštajima više međunarodnih organizacija, ne treba da gubi nadu i veruje da niko ne obraća pažnju na situaciju u Srbiji, ističe Čeperković.
„Situacija u Srbiji je prilično jasna ljudima na Zapadu, samo što je trenutni prioritet nešto drugo. Ne mislim da će to zauvek biti prioritet. Ako napravimo neki napredak ili ukoliko postane jasno da do toga ne može doći zbog trenutne situacije u Prištini ili Beogradu, fokus će se vrlo brzo vratiti nazad na ono što treba da bude, a to je suština reformi i suština demokratskih promena. I mislim da građani Srbije samo moraju da izdrže još malo dok do toga ne dođe i čim se pažnja bude vratila, veoma brzo će sve afere i sve što trenutni režim radi nauštrb kvaliteta demokratskih procesa i nezavisnosti institucija kao i slobode medija - to će se to vrlo brzo pokazati i biti u prvom planu“.
Marko Čeperković je 2014. bio pomoćnik u kancelariji demokratskog kongresmena Alsija Hejstingsa.
Ove nedelje se sastao sa nekim članovima Kongresa i Helsinške komisije i kaže da primećuje promenu.
„Promenilo se to što mislim da je sada u Vašingtonu svima jasno, bar ljudima koji se bave regionom već druže vreme, da region nazaduje u demokratskom promenama, konkretno Srbija. I vidim da ono što je delovalo kao nada, da Aleksandar Vučić može da se promeni i provede Srbiju u demokratske reforme i članstvo u EU je sve manje pristuno i da Vašington o tome menja mišljenje veoma brzo“, zaključio je Čeperković.
