Borba protiv korupcije jedna je od bitnih stvari u pregovorima Srbije i EU, a od Srbije će se tražiti da pokaže da je sposobna i voljna da goni visoku korupciju, pa stoga obeshrarivanje uzbunjivača kroz njihov progon deluje protiv tog cilja, rekao je Nemanja Nenadić iz Transparentosti Srbija i poručio da bi u slučaju afere u Krušiku država svakako morala da ispita navode uzbunjivača.
"Zakon o zaštiti uzbunjivača ne služi samo tome da se neki uzbunjivač zaštiti od otkaza ili neke druge štetne posledice, već služi upravo tome da se prijavljuje veći broj korupcije o kojoj na neki drugi način možda ne bi moglo da se sazna", rekao je Nenadić za Glas Amerike nakon predstavljanja izveštaja Koalicije za prEUgovor o ispinjenju kriterijuma za poglavlja 23 i 24.
Uz ocenu da bi tužilaštvo i državni organi morali bi da budu zainteresovani za ono što im uzbunjivači kažu, Nenadić ističe da poruka države u slučaju uzbunjivača iz Krušika svakako nije bila adekvatna, pre svega u pogledu razmatranja istinitosti i posledica onoga što je on obelodanio, jer primarni zadatak državnih organa treba da bude da ispitaju da li su ti ugovori koje je Krušik zaključivao bili u najboljem interesu tog preduzeća u državnom vlasništvu, ili su pak sklapani tako da pogoduju interesija jedne privatne firme povezane sa ocem ministra policije.
Međutim, Nenadić skreće pažnju da je i sam Zakon o zaštiti uzbunjivača problematičan, jer izručito zabranjuje uzbunjivačima da se obraćaju javnosti ili medijima kada imaju podatke označene kao tajna.
"Problem je to što se u Srbiji podaci označavaju stepenom tajnosti, kada je reč o poslovnoj ili nekoj drugoj tajni, i kada za to nema opravdanih razloga. Tu leži šansa i za gospodina Obradovića da se možda i odbrani od krivičnog postupka, jer zakon kaže da ako je nešto označeno kao tajna da bi se prikrilo neko kriminalno delo, da onda u tom slučaju tajnost i ne postoji", rekao je Nenadić.
Ali, inicijalno, ako dokument ima oznaku tajnosti, to sprečava uzbunjivača da ode pravo u javnost, dodaje on.
Nenadić kaže da su poruke koje ovaj slučaj šalje budućim potencijalnim uzbunjivačima dvojake - jedna, vrlo snažna, stiže od građana koji zahtevaju svoju zaštitu, što će "verujem, mnoge ohrabriti". Istovremeno, država svojim potezima svakako ne ohrabruje buduće uzbunjivače da prijavljuju štetne radnje i moguća krivična dela.
Koalicija za prEUgovor: Vlast samo brine o izborima i bojkotu
A u izveštaju o ispunjavanju kriterijuma za poglavlja 23 i 24 Koalicije za prEUgovor kaže se da se nastavlja tendencija pogoršanja i da vlast jedino brine da li će opozicija bojkotovati izbore, zbog čega funkcionisanje institucija, vladavina prava i uspostavljanje društvenog konsenzusa nisu prioriteti, a navodi se i da se vlast ne trudi da ispuni ono što je obećala.
Kada je reč o borbi protiv korupcije, tu ne postoje strateški okvir i politička volja, a regulatorna tela i dalje su ili neaktivna, ili nemaju političku podršku. Istovremeno, vlast zloupotrebljava državne resurse za propagandu stranke na vlasti i izborne potrebe, navedeno je.
Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić rekla je da su glavne poruke izveštaja da se EU poziva da nastavi politiku proširenja, odnosno otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, kao i da izradi procene trenutnog stanja u poglavljima 23 i 24 za sve zemlje Zapadnog Balkana.
Govoreći o izbornom procesu i dijalogu vlasti i opozicije, Nemanja Nenadić je rekao da je taj dijalog pre svega zakasneo, a vlast, naglasio je, ništa nije uradila na sprečavanju funkcionerske kampanje.
On je naveo poslednji primer predsednika vojvođanske vlade Igora Mirovića, koji je zloupotrebio javne resurske slanjem vozača na izbore u Lučane, što je i sam priznao preko Tvitera, kao i korišćenje novca javnih preduzeća za finansiranje sportskih klubova.
Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Saša Đorđević govorio je o promenama u sektoru bezbednosti, a kao najkritičnije tačke naveo da se izmenama zakona o javnim nabavkama uvodi član po kojem se sektoru bezbednosti dozvoljava sklapanje ugovora mimo procedure.
Đorđević je rekao da se usvajanjem nove Staretgije nacionalne bezbendosti uvode nadležnosti predsednika Republike koje nisu u skladu sa ustavom.
Umesto Vlade Srbije, predsednik će usmeravati ceo sistem nacionalne bezbednosti, objasnio je Đorđević.