Za neke, ona nije prava špijunka - samo vatrena pristalica prava na oružje i entuizjastkinja željna da popravi odnose Rusije i Amerike, koja je postala žrtveno jagnje osvetoljubivih američkih kontraobaveštajnih službi.
Za druge, Marija Butina je tajni agent Rusije, stvarni "crveni vrabac" (junakinja špijunskog trilera iz 2018) sa odgovarajućom bojom kose, koja se infiltrirala u konzervativne krugove u Americi, uključujući Nacionalno udruženje vlasnika oružja, da bi uspostavila tajne kanale komunikacija sa političarima i Amerikancima koji počinju da se bave politikom, a sve u cilju da vrši uticaj na njih.
Međutim, kada je stigla kući na moskovski aerodrom Šeremetijevo, gde su je dočekali otac i veliki broj novinara, 30-godišnja Ruskinja nije objasnila zbog čega je dospela u nevolju sa američkim vlastima. Rekla je da se oseća "dobro" i da je srećna što se "vratila kući."
Iako je u Americi priznala da je radila kao neregistrovani strani agent, ipak tvrdi da je, u celini, nevina. Na letu Aeroflota iz Majamija, reporteri su pokušavali da je intervjuišu. Rekla im je "Pa, ljudi, skoro smo kod kuće. Još samo nekoliko sati. Hvala vam na podršci. Kada avion sleti, biću u svojoj domovini". Dodala je da je boravak u zatvoru bio "bolan i dug". Po dolasku u Moskvu, zahvalila je Rusima na podršci. "Nisam odustala samo zato što sam znala da ne mogu to da uradim. Rusi se nikada ne predaju."
Butina je puštena iz zatvora u Talahasiju na Floridi u petak, pošto je provela više od 15 meseci iza rešetaka. Prošlog decembra priznala je krivicu po jednoj tački optužnice - zaveri da se bavi neregistrovanim lobiranjem u ime strane sile. U ruskoj prestonici dočekao ju je otac, Valerij Butin, penzionisani 55-godišnji inženjer, koji je ranije optužbe protiv nje nazvao "psihopatskim" i "lovom na veštice."
Marija Butina planira da se vrati kući u Barnaul, grad u Sibiru, nekada centar za proizvodnju tenkova, municije i traktora ali danas bez mnogo perspektive za zapošljavanje.
Od ruskih zvaničnika na aerodromu je bila samo portparolka Ministarstva spoljnih poslova. Portparol Kremlja Dmitri Peskov rekao je da predsednik Vladimir Putin ne namerava da se sastane sa Butinom kao što je učinio sa Anom Čepmen, ruskom agentkinjom koja je 2010. bila deo američko-ruske razmene špijuna. Čepmen je po povratku u Rusiju postala slavna ličnost i ima svoju TV emisiju. U intervjuu za CNN ove godine, Butina rekla je da nema nameru da sledi stope Čepmenove, i dodala - "nisam cirkuski medved."
Međutim, prema američkim sudskim papirima, Marijin kontakt iz Kremlja u jednom imejlu koji joj je uputio iz Rusije dok je radila u Vašingtonu, napisao je - "Zasenila si Anu Čepmen".
Iako nisu bili prisutni na aerodromu, zvaničnici Kremlja hvalili su Butinu. Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova, opisala ju je kao "zatvorenika savesti", i rekla da je ona "bila podvrgnuta fizičkim i psihološkim eksperimentima" u zatvoru.
Prošle nedelje, kada se saznalo da će Butina biti puštena iz zatvora ranije, zbog dobrog ponašanja, Zaharova ja za RIA Novosti izjavila da "ne bi svaki odrasli muškarac mogao da izdrži ono što je Butina izdržala u američkom zatvoru."
Butina je uhapšena 15. jula 2018, i osuđena na 18 meseci. Agenti FBI-ja kažu da je bila mali šraf u mnogo većoj ruskoj kamapnji uticaja. Međutim, njena infiltracija u američke političke krugove nije deo izveštaja specijalnog tužioca Roberta Malera o ruskom mešanju u američke izbore. Njene aktivnosti u Vašingtonu ipak su se podudarile sa širim pokušajem, dirigovanim iz Moskve, da se tajno utiče na prošle američke predsedničke izbore. Na njenom suđenju je konstatovano da je Butina slala političke izveštaje u Moskvu.
Predsednik Vladimir Putin je kritikovao suđenje Butini kao "travestiju pravde". U aprilu je izjavio: "Nije jasno za šta je ona osuđena, kakav je zločin počinila. Mislim da je to primer pokušaja da se sačuva obraz."
Butinu brane i neki u Americi, a među njima je Tomas Mesi, republikanski kongresmen iz Kentakija. U petak je tvitovao: "služila je besmisleno dugu kaznu zato što nije popunila pravi formular. Ali sada je slobodna. Nažalost, stavljena je u zatvor da bi se zadovoljila raspomamljena rusofobija u Americi ovih dana. Mi smo bolji od toga."
Džejms Bemford, autor bestselera o američkim obaveštajnim agencijama, napisao je članak o njoj za magazin New Republic i izneo tvrdnju da je Butina "samo mlada ruska idealistkinja", koja se nadala da će doprineti boljem razumevanju između Rusije i Amerike. Ona je rekla Bemfordu: "Mislila sam da će biti dobra prilika da radim to što radim, kao neplaćeno, privatno lice, a ne vladina radnica, da približim dve zemlje." Međutim, sudija koji je predsedavao njenim slučajem zaključio je da je ona sledila direktive ruskog zvaničnika povezanog sa Kremljem.
Butina nije formalno optužena za špijunažu, što bi značilo da je krala državne i vojne tajne.
Neki bivši američki kontraobaveštajci odbacuju njenu tvrdnju da je nedužna, iako priznaju da nije tradicionalni špijun. Džozef Ogastin, koji je 28 godina radio za CIA-u, rekao je za Atlantic Monthly: "Javnost treba da zna da Butina nije bila "špijunka" u tradicionalnom smislu, već ono što bi obaveštajci zvali "agent za pristup." To znači da je mogla da regrutuje potencijalne saradnike i iskoristi svoja poznanstva za promociju ruskih interesa.
Američki tužioci u sudskim dokumentima su naveli da je Butina "održavala kontakte sa pojedincima identikovanim kao zaposleni ruske Federalne službe bezbednosti (FSB). Dok je bila pod prismotrom FBI-ja, Butina je ručala sa ruskim diplomatom koga je američka vlada proterala iz zemlje u martu 2018, pod sumnjom da je ruski obaveštajac.
Neki analitičari, međutim, kažu da još nije jasno da li je njenu operaciju inicirao FSB ili je osmislio njen mentor, Aleksandar Toršin, bivši zamenik guvernera ruske centralne banke, da bi napredovao unutar Kremlja.
Prema Marku Galeotiju, analitičaru britanskog Instituta ujedinjenih kraljevskih službi, ruski "silnici" iz vojnih, obaveštajnih i bezbednosnih službi - kao i njihovi prijatelji, klijenti i partneri u biznisu i politici, takmiče se za Putinovu pažnju, a avanturizam i tajne misije mogu da budu dobro nagrađeni ako su uspešni. "Oni se takmiče da privuku njegovu pažnju i budu u milosti", napisao je u knjizi "Moramo da razgovaramo o Putinu."
