Sudan, Kazahstan, Brazil, Bangladeš i Zimbabve svetske su države u kojima je zabeležen najznačajniji pad u oblasti slobode interneta, zaključak je izveštaja “Sloboda interneta 2019”, koji je objavila nevladina organizacija Fridom haus (Freedom house), čije je sedište u Vašingtonu.
Etiopija je zabeležila najznačajnije poboljšanje, slede Malezija i Jermenija, dok je Island država označena kao najbolji zaštitnik internet sloboda.
Balkanske države, kako je rečeno Glasu Amerike u Fridom hausu, nisu bile obuhvaćene ovim istraživanjem. Analizirano je 65 svetskih država, od kojih je u 33 - u periodu od juna 2018. godine - zabeležen pad, dok je poboljšanje ostvareno u svega 16 zemalja.
“Sloboda interneta sve je ugroženija alatima i taktikama digitalnog autoritarizma koji su se brzo proširili širom sveta”, ukazuje u izveštaju organizacija Fridom haus, navodeći da su represivni režimi i njihovi operativci "iskoristili neuređen prostor društvenih medija mreža za političku intrumentalizaciju i kontrolisanje društva". To je, kako navode, dovelo do pada u sferi globalne slobode interneta devetu godinu zaredom u 2019. godini.
“Represivnije vlade pribavljaju alate za nadziranje društvenih medija, koji koriste veštačku inteligenciju kako bi identifikovali sadržaje koje smatraju pretnjom po sebe i sprečili neželjeno izražavanje po njih”, ukazuje Fridom haus.
Stručnjaci te organizacije utvrdili su da se i u demokratskim državama sprovodi masovno nadgledanje unutar vladinih agencija.
“Rezultat je nagli globalni porast zloupotrebe građanskih sloboda i smanjivanje onlajn prostora za građanski aktivizam. Od 65 zemalja ocenjenih u ovom izveštaju, rekordnih 47 hapsilo je građane korisnika zbog političkog, društvenog ili govora sa verskom konotacijom”, navodi se u izveštaju.
“Iako su društveni mediji povremeno bili u službi javnog diskursa građana, sada se opasno naginju ka neliberalizmu, što doprinosi suzbijanju osnovnih građanskih sloboda. Različite vlade primenjuju i koriste napredne alate za prepoznavanje i praćenje korisnika društvenih mreža. Posledica toga je pogoršanje globalne slobode interneta devetu godinu zaredom”, istaknuto je u izveštaju Fridom hausa.
Ukazano je da se u mnogim državama uspon populizma i ultradesnog ekstremizma pdoudara sa pojavom sve više pristalica takvih ideja u virtuelnom svetu, bilo da je reč o autentičnim ili lažnim korisničkim nalozima. Na taj način formiraju se grupe koje promovišu slične interese šaljući političke poruke sa lažnim ili pak razdražljivim kontekstom - putem različitih platformi.
Rusija, Kina i Sjedinjene Države
Sloboda interneta je u Rusiji i dalje u nazadovanju – pošto tamošnje vlasti, koje predvodi predsednik Vladimir Putin, konstantno ometaju veze u Republici Ingušetiji, hapse i pritvaraju po jednog korisnika interneta i društvenih mreža u proseku na osam dana, ukazano je u izveštaju. Povećane su i cene za upotrebu interneta, a usvojen je i zakon koji korisnicima otežava čuvanje podataka.
“Uvedeno je i nekoliko novih kategorija za onlajn izražavanje, koje su postale osnova za uklanjanje sadržaja, kao i krivično gonjenje građana, koji su postavili navodne sporne objave. Naposletku, usvojen je i zakon koji vlastima garantuje takozvani suveritet na internetu, čija je svrha centralizovanje infrastrukture informacione i komunikacione tehnologije”, naveo je Fridom haus u odeljku posvećenom Rusiji.
Kina je, četvrtu godinu zaredom, potvrdila status svetskog lidera u narušavanju sloboda na internetu, piše u delu izveštaja o toj zemlji.
“Cenzura i kontrola protoka informacija su posebno pooštreni uoči tridesete godišnjice demonstracija na trgu Tjenanmen, kao i zbog masovnih antivladinih protesta u Hong Kongu. U taktici koja se koristi - administratori zatvaraju pojedine naloge na popularnoj društvenoj mreži VeChat za bilo kakvo, navodno, devijantno ponašanje, uključujući manje prekršaje poput komentarisanja ekoloških katastrofa”, navedeno je u dokumentu.
Fridom haus navodi da se na taj način tromesečno uklanjaju desetine hiljada računa zbog navodnog štetnog sadržaja.
U Sjedinjenim Državama, prema zaključcima autora izveštaja, trend pada interent sloboda traje tri godine.
“Državna tela čiji je fokus sprovođenje zakona, kao i imigracione agencije nadziru javni život izbegavajući mehanizme nadzora, transparentnosti i odgovornosti koji bi mogli sputati njihovo delovanje”, navedeno je u izveštaju.
Ukazano je i da je notirano povećanje trenda nadgledanja društvenih mreža u svrhu prikupljanja informacija o događajima poput orgnaizovanja i održavanja mirnih protesta ili kritičkog izveštavanja.
“Dezinformacije su preovlađivale i tokom velikih političkih događaja poput izbora za Kongres novembra 2018. ili kongresnog pretresa uoči imenovanja tadašnjeg kandidata za sudiju Vrhovnog suda Breta Kavanoa. I domaći i strani akteri manipulisali su u političke svrhe, podrivajući demokratski proces i ojačavali podele u američkom društvu. U pozitivnom smislu Vrhovni sud je presudio da bez sudske odluke nije moguće dobiti informacije o osobama - trećim licima”, piše u odeljku o Sjedinejnim Državama.
Preporuke
Fridom haus podvlači da je potrebna temeljna zaštita demokratskih sloboda da bi se osiguralo da internet ne postane novi trojanski konj, kako je ukazano, tiranije i represije.
“Sutrašnjica privatnosti, slobode izražavanja i demokratske vladavine zavisi od odluka koje budemo doneli”, navodi se u dokumentu te organizacije.
U tom smislu sugeriše se povećanje transparentnosti i nadzor nad političkim reklamama na internetu, rad na otkrivanju botova, veća kontrola korisnika nad njihovim podacima kao i mogućnosti da korisnici obezbede da njihovi podaci ne budu zloupotrebljeni.
