Poruka Stevana Dojčinovića, urednika portala Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), prilikom uručenja nagrade Međunarodnog centra za novinare (ICFJ), da je Srbija “primer za razumevanje kako diktatori uništavaju demokratiju, preuzimaju medije i manipulišu ljudima", naišla je na odobravanje i razumevanje kod njegovih kolega u Beogradu.
Urednik u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Branko Čečen kaže da ono što je Stevan Dojčinović rekao za autoritativno preuzimanje medija kao potez tačno.
“To je tako - to je uradio Putin, Orban ili Erdogan. Oni kao da imaju priručnik kako se preuzima država”, kaže Čečen i dodaje:
“S obzirom na to da mi imamo potpuno suspendovane institucije ovde i da tužilaštvo i policija ne rade svoj posao, praktično štite korupciju, a čini nam se i organizovani kriminal, velika je sreća da Srbija ima toliko istraživačkih novinara, koji imaju toliko priča koje zaista dovode u pitanje tu idiličnu sliku u mejnstrim medijima. Baš u ovom trenutku se čini da se sve više građana budi i traži informaciju o tome šta smo mi to otkrili i dokazali”, navodi Čečen.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže da je nagrada Dojčinoviću veoma važna za sve novinare koji treba svojim radom da profesionalno i odgovorno informišu građane i da je to ohrabrenje za sve ljude, koji još u ovakvim okolnostima ostaju verni postulatima novinarstva.
“Pre svega daje snagu tim malim redakcijama i svim onim novinarima koji rade jedan rudarski posao i, kao što se potvrđuje, na svetski način razotkrivaju korupciju i kriminal”, kaže Bodrožić.
Među najznačajnija istraživanja KRIK-a spadaju tekstovi koji Zlatibora Lončara, ministra zdravlja u Vladi Srbije, dovode u vezu sa kriminalnim klanovima, opisuju način na koji je Siniša Mali, ministar finansija u Vladi Srbije i nekadašnji gradonačelnik prestonice Beograda, navodno koristio desetine bankovnih računa za pranje novca.
“Istraživačko novinarstvo u Srbiji je nezavisno finansirano i ono je otporno, ono ako se ne radi po najvišim standardima ne može da se radi uopšte. To jeste fenomen i mislim da čak ima veze sa mentalitetom građana Srbije, koji hoće da se bore i hoće da vrate, jer imamo toliko centara istraživačkog novinarstva koji osvajaju najveće nagrade. Tako smo mi došli u situaciju da imamo veoma razvijeno novinarstvo i veoma agresivan i autoritativan režim u istom trenutku. Istraživački sajtovi postaju sve popularniji u Srbiji, barem kada je u pitanju CINS", navodi Čečen.
Kako kaže urednik ovog portala, poseta njihovom sajtu je skočila trostruko u poslednjih mesec i po dana, delom zbog toga što su dobili priliku na kablovskim televizijama da pričaju o tome šta rade, ali je najvažniji faktor bio slučaj Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz Krušika.
Zbog tog slučaja im se sve više građana obraća sa svojim problemima i temama:
“Mislim da je ljudima i građanima sada dogorelo do nokata, što je u isto vreme i loša i dobra vest”, kaže Čečen i dodaje da se iz tog razloga sve više obraćaju istraživačkim novinarima, jer ovo društvo sistematski ponižava svoje građane.
I Čečen i Bodrožić se slažu da u Srbiji novinari rade posao institucija koje su najbitnije za funkcionisanje jednog društva - pravosuđa i policije, i da takva situacija nije dobra.
“Veoma je loše što novinari moraju da rade posao organa vlasti, ne treba mi da hapsimo i podižemo optužnice, što mi i ne radimo. Mi treba da smo kontrolni mehanizam, koji uzbuni javnost kada taj represivni aparat podbaci, a sada je potpuno suprotno - svi najveći slučajevi su potpuno ignorisani od tužilaštva”, kaže Čečen.
Urednik u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) zaključuje da su ovakve nagrade samo dokaz da novinari profesionalno i na najvišem nivou obavljaju svoj posao u Srbiji.
