Predsednik SAD Donald Tramp i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sastali su se u Beloj kući, ali nisu rešili neke od glavnih problema u bilateralnim odnosima, uključujući invaziju Turske na severu Sirije i kupovinu ruskog antiraketnog štita.
Tramp je priredio toplu dobrodošlicu za turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u vreme kada odnosi Vašingtona i Ankare nisu baš topli.
„Jako dugo smo prijatelji, skoro od prvog dana“, rekao je američki predsednik.
Dve zemlje saopštavaju da žele da povećaju trgovinsku razmenu na 100 milijardi dolara, što je tri puta više nego sad.
„Naši ekonomski odnosi imaju veliki potencijal da se razvijaju i rastu. Direktni diplomatski angažman između naših zemalja je ključan za osiguravanje mira i prosperiteta za naše građane“, kazao je Tramp.
Erdogan je došao u Vašington u momentu kada Kongres kritikuje Ankaru zbog intervencije u Siriji i napada na Kurde, a još je nepoznato hoće li se ta intervencija nastaviti. Kurdi su američki saveznici u borbi protiv Islamske države.
Erdogan nije želeo da odgovara na pitanja zašto je ignorisao Trampov zahtev da odustane od invazije na sever Sirije i nastavio da Kurde naziva teroristima.
“Prvo, treba da raščistimo dve stvari. Mi nemamo problem sa Kurdima, već sa terorističkim organizacijama od kojih su neke kurdske”
Napad Turske na Siriju već je pogoršao odnose sa Amerikom.
“Znatno su se pogoršali, što je pokazalo i glasanje velikom većinom u Predstavničkom domu o rezolucijama o genocidu nad Jermenima i sankcijama Turskoj zbog upada na sever Sirije. Sve ovo se dešava u trenutku kada su dvojica lidera bliži nego ikad”, Bulent Aliriza iz Centra za strateške i međunarodne studije.
Po pitanju bezbednosti, Turska se okreće Rusiji iako je članica NATO-a. Nedavno je kupila antiraketni sistem S-400. Američka administracija je zato zabranila prodaju borbenih aviona F-35 Turskoj.
Ni Tramp ni Erdogan nisu govorili o detaljima rešavanja tog pitanja, ali je pre dolaska u Belu kuću turski predsednik zapretio kupovinom dodatnih ruskih aviona, pogotovo ako Kongres zabrani prodaju američkog vojnog arsenala.
“Erdogan će se opet osetiti izneverenim i moguće je da se okrene Putinu i kaže da sa njim može da posluje jer nema problematičnih propisa koje mora da poštuje. Putin je apsolutni vladar i Erdogan sa takvima voli da posluje”, ocenjuje Maks Hofman iz Centra za američki progres.
Analitičari kažu da će budućnost tursko-američkih odnosa morati da ima mnogo veći oslonac od hemije između dvojice lidera.
Erdoganova poseta dogodila se na dan kada su u Predstavničkom domu održana prva javna svedoćenja u istrazi o opozivu Trampa, a ispred Bele kuće održan je protest protiv turske invazije na Kurde na severu Sirije.
