Glavni izazov za NATO je nepredvidljivost pomeranja globalnih savezništava kao i trenutni politička nestabilnost na obe strane Atlantika, izjavio je u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a.
Duži razgovor za Glas Amerike, Stoltenberg je počeo osvrtom na proces opoziva američkog predsednika Donalda Trampa i dugotrajni proces izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, za koje tvrdi da ne predstavljaju bezbednosni rizik za NATO.
„Čini mi se da NATO već decenijama dokazuje i jednoj i drugoj strani Atlantika da bez obzira na različita gledišta o Bregzitu, ili procesu opoziva u Americi, naš savez ostaje čvrst i prilagodljiv. Bilo je takvih ozbiljnih rasprava, ali kao ni tada, tako ni danas takve pojave ne ugrožavaju NATO“, rekao je Stoltenberg i dodao:
„I kao što to često ističem, suština svega čini način na koji se nesuglasice rešavaju, bilo da je reč o većoj ili manjoj krizi odnosa, kao što je bila kriza oko Sueckog kanala 1956. ili povlačenje Francuske iz saradnje sa NATO-om 1967. Slično je bilo sa sporom oko invazije Turske na Kipar 1974, ili rata u Iraku 2003. Dolazilo je do ozbiljnih razmimoilaženja. Međutim, svaki put bismo se ujedinili oko zajedničkih suštinskih interesa, za koje se borimo po principu: 'svi za jednog, jedan za sve'“.
Upitan o velikim globalnim političkim i vojnim izazovima, poput ruske intervencije u Ukrajini i ozvaničenog cilja Kine da do 2025. prevaziđe SAD kao supresilu, Stoltenberg ističe da je NATO najuspešniji vojni savez svih vremena:
„Uspeli smo da zaustavimo Sovjetski Savez u Evropi, odnosno okončamo Hladni rat bez ijednog pucnja. Mnogi su NATO odmah proglasili prevaziđenim, jer Evropa više nije bila ugrožena. Ali, savez je ubrzo odlučio da počne da deluje izvan svog bezbednosnog prostora, preduzimajući akcije koje ranije nisu bile preduzimane. Pomogao je da se okonča krvoproliće na Balkanu, ubrzo potom se pridružio američkoj akciji u Avganistanu posle terorističkog napada na SAD 2001“.
NATO je nastavio da se prilagođava novim bezbednosnim izazovima posle nelegalne aneksije Krima od strane Rusije, pa i sve prisutnije Kine, koja ima drugi po velični vojni budžet na svetu, dodaje Stoltenberg.
NATO-a takođe nastavlja politiku „otvorenih vrata“ primajući i zemlje, koje su male, poput Crne Gore i Severne Makedonije.
„Kada su nam susedi stabilniji, mi svi ostali smo bezbedniji. Jedan od najvećih uspeha NATO-a odražava činjenica što ćemo sa skorim pridruživanjem Severne Makedonije od početnih 12, prerasti u dva i po puta veći savez od 30 zemalja. Mnoge od njih su članice Evropske unije. Sve to znači da se stotine miliona ljudi već pridružilo demokratiji i ekonomskom prosperitetu. Evropa postaje više ujedinjena i u miru više nego što je ikada bila“.
Šta najveća opasnost za NATO? Nepredvidljivost izazova, kaže Stoltenberg.
"Nekada je to bio samo Sovjetski Savez, danas opasnosti vrebaju od sajber-napada do aneksije, i teško se mogu prediveti. Zato je važno da NATO ostane spreman i agilan kako bi mogao da reaguje na pravi način na bilo koju novu krizu".
Transkript razgovora sa generalnim sekretarom Stoltenbergom pročitajte ovde.
