U Kongresu je okončana treća sesija javnih saslušanja svedoka u istrazi o opozivu predsednika Donalda Trampa. Pred Odborom za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma svedočili su bivši izaslanik za Ukrajinu Kurt Volker i bivši ekspert za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost Tim Morison.
Volker je rekao da nije s namerom učestvovao u nastojanjima da istraži bivšeg potpredsednika Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera. Kako je naveo, nije znao za pritisak da se pokrenu istrage, sve dok Tramp krajem septembra nije objavio grubi transkript telefonskog razgovora sa Zelenskim. Voker je takođe dodao da bi se usprotivio da je znao.
Dugogodišnji diplomata izjavio je da su američke diplomate pokušavale da podrže Zelenskog od kada je ranije ove godine preuzeo vlast, ali sam Voker je zaključio da je Tramp imao "hronično negativno" viđenje te istočnoevropske zemlje.
Volker je istakao da je Trampov skepticizam prema boljim odnosima sa zvaničnim Kijevom bio zasnovan na negativnim informacijama koje je dobijao od svog ličnog advokata Rudija Đulijanija, bivšeg gradonačelnika Njujorka, koga je predsednik imenovao da nadgleda američke odnose sa Ukrajinom, što je u suprotnosti sa normalnim diplomatskim kanalima, koji idu kroz Stejt department.
Timoti Morison, nekadašnji ekspert za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost, rekao je da razgovor američkog i ukrajinskog presednika nije smatrao neprimerenim, ali je bio zabrinut zbog mogućnosti da bi u javnost mogla procuriti njegova sadržina. To bi, kako je rekao, moglo naštetiti podršci koju su SAD pružale Ukrajini.
"Nastojao sam da mu bude ograničen pristup", rekao je Morison tokom svedočenja pred Odborom za obaveštajna pitanja Predstavničkog doma.
O spornoj Tramovoj politici prema Ukrajini, ranije su svedočili direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće Aleksandar Vindmen i Dženifer Vilijams, savetnica potpredsednika Majka Pensa, koji su slušali telefonski razgovor predsednika Donalda Trampa sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim, tokom kojeg je američki lider od Ukrajine tražio da istraži njegove političke rivale. Vindmen i Vilijams su ocenili da je razgovor bio neprimeren, zabrinjavajući i neuobičajen.
Američka javnost je prvi put čula iskaze dva ključna svedoka koji su slušali telefonski razgovor predsednika Trampa i njegovog ukrajinskog kolege, koji je u fokusu istrage o opozivu.
O potezima Trampove administracije prema Ukrajini, prvo je svjedočila specijalna savjetnica potpredsjednika SAD Dženifer Vilijams, koja je Kongresu kazala da je slušala više od deset predsedničkih telefonskih razgovora, ali da je razgovor Trampa i Zelenskog 25. jula bio neuobičajen.
"Razgovaralo se unutrašnjim političkim pitanjima”.
Vilijams je proteklog vikenda bila jedna od meta napada predsednika Trampa, koji ju je na Tviteru pozvao da pročita oba transkripta razgovora, i optužio je da je uvijek bila protiv njega.
Međutim, razgovor Trampa i Zelenskog slušao je i pukovnik Aleksandar Vindmen - odlikovani vojni veteran - koji je potvrdio ono što je Vilijams saopštila tokom svedočenja.
"Ono što sam čuo je bilo neprimjereno. Neprimjereno je da predsjednik Sjedinjenih Država zahtijeva od strane vlade da istraži američkog državljanina i političkog protivnika”.
Vindmen je rekao i da je na sastanku sa ukrajinskim zvaničnicima u Vašingtonu - uoči telefonskog razgovora - američki ambasador u Evropskoj uniji Gordon Sondlend sapštio da je uslov za susret Zelenskog sa Trampom u Beloj kući, sprovođenje istraga o Bajdenovima i o navodnom miješanju Ukrajine u američke izbore.
"Rekao sam ambasadoru Sondlendu da je to neprimjereno i da nema veze sa nacionalnom bezbjednošću”, dodao je Vindmen i istakao da je o svojim primjedbama obavijestio pretpostavljene.
"Uradio sam to iz osjećaja dužnosti. O svojim primjedbama sam zvaničnim kanalima obavijestio odgovarajuće osobe u lancu komande”.
Najviše rangirani republikanac u Odboru za obaveještajna pitanja Devin Nunes na početku pretresa je kritikovao prethodne svedoke za koje je rekao da su “nezadovoljni zvaničnici”.
"Videli ste kako troje diplomata, kojima se nije sviđala politika predsjednika Trampa prema Ukrajini, govore o razgovorima o kojima su čuli iz druge ili treće ruke”.
Predsednik Donald Tramp priznao je da je gledao deo svedočenja, ali i ponovo da su pretresi sramni.
“To je velika prevara. Koriste je za svoju političku korist da bi pokušali da nanesu štetu Republikanskoj stranci i predsedniku. Međutim, to ima suprotan efekat. Vidjeli ste ankete, prema kojima imam najveću podršku do sada. Ali to nećete čuti na televiziji, jer su mediji i demokrate - isti”.
U Kongresu će sutra, između ostalih, svedočiti ambasador u Evropskoj uniji koji je imao direktan kontakt sa Trampom u vezi sa Ukrajinom.
Vindmen: Preneo sam zabrinutost nadležnima u lancu komande
Direktor za evropska pitanja pukovnik Aleksandar Vindmen je u uvodnoj reči rekao da "ne služi nijednoj političkoj partiji, već zemlji" i da je svoje zabrinutosti u vezi sa razgovorom Trampa i Zelenskog prijavio iz "osećaja dužnosti".
Zvaničnik Bele kuće rekao je da je to prijavio pretpostavljenima, kao i ambasadoru SAD u EU Gordonu Sondlendu.
"Prijavio sam svima u lancu komande, jer je imalo posledice po nacioanlnu bezbednost zemlje. Kada sam to prijavio, nisam mislio da ću sedeti ovde i svedočiti. Uradio sam to iz osećaja dužnosti, jer sam kroz celu karijeru branio nacionalnu bezbednost ove zemlje", rekao je Vindmen.
Savetnica potpredsednika Majka Pensa Dženifer Vilijams dala je kratku uvodnu izjavu u kojoj je ponovila da je slušala razgovor predsednika SAD i Ukrajine 25. jula i istakla da nije bio poput ranijih predsedničkih razgovora koje je slušala.
"Kao što sam već rekla, razgovor je bio neobičan, jer se govorilo o domaćim političkim pitanjima", rekla je Vilijams.
Predsedavajući Odbora za obaveštajna pitanja Adam Šif istakao je u uvodnoj reči da je predsednik Tramp „stavio svoj lični politički interes iznad interesa zemlje“ kada je pritiskao ukrajinskog predsednika da otvori istragu o poslovanju sina Džoa Bajdena.
Republikanac Devin Nunes u uvodnoj reči je kazao da su mejnstrim mediji „marionete Demokratske stranke“ i da postoji „koordinacija“ između demokrata i uzbunjvača koji je prijavio da je Tramp zloupotrebio službeni položaj.
U jednom trenutku Šif je prekinuo Nunesovo ispitivanje Vindmena koje je delovalo kao da vodi otkrivanju identiteta uzbunjivača iz obaveštajne zajednice, zbog čije prijava telefonskog razgovora od 25. jula je i pokrenut proces opoziva.
Identitet uzbunjivača ostao je tajna, ali Tramp i njegovi saveznici sve vreme napadaju tu osobu.
"Ovaj proces neće biti iskorišćen da bi se otkrio identitet uzbunjivača", rekao je Šif.
Vindmen je dve istrage koje je predsednik Tramp tražio od Ukrajine nazvao "alternativnnim netačnim narativima" i naveo da da je predsednik Rusije Vladimir Putin taj koji je širio tvrdnje da se Ukrajina mešala u američke izbore 2016.
Američke obaveštajne agencije i bivši specijalni istražitelj Robert Maler utvrdile su da je Rusija organizovala kampanju hakovanja i propagandekako bi ojačala kandidaturu predsednika Trampa i nanela štetu njegovoj demokratskoj rivalki Hilari Klinton.
Ukupno devet ljudi pred Kongresom ove nedelje
Odbori Predstavničkog doma saslušaće ukupno devet svedoka tokom pet odvojenih saslušanja koja se održavaju u utorak, sredu i četvrtak ove sedmice.
Najvše se isčekuje svedočenje ambasadora SAD u Evropskoj uniji i višemilionskog donatora Donalda Trampa, Gordona Sonlenda.
Sonlend se našao u centru zbivanja sa Ukrajinom po pitanju Trampovog navodnog zahteva da ta zemlja istraži njegovog predsedničkog rivala i bivšeg potpredsednika SAD Džoa Bajdena u vezi sa eventualnom korupcijom.
Drugi svedoci za koje se očekuje da će privući puno pažnje su Dejvid Holms, američki diplomata u Kijevu koji je izgleda čuo kako Tramp traži istragu tokom telefonskog razgovora Sonlenda i predsednika.
Neki svedoci su već dali iskaz iza zatvorenih vrata. Među njima je Sonlend, koji je izmenio nešto od svog svedočenja kada se učinilo da je to kontradiktorno sa onim što su drugi svedoci rekli zakonodavcima.
Predsednik Tramp u ponedeljak je rekao da bi "ozbiljno razmotrio" svedočenje pred Odborom Predstavničkog doma za obaveštajne agencije. On je u poruci na Tviteru naglasio da će pojavljivanje pred Odborom ozbiljno razmotriti, iako nije ništa loše uradio i iako mu se ne sviđa da daje kredibilitet procesu, kako bi, međutim, učinio da se Kongres ponovo fokusira.
Predsednik je time odgovorio predsedavaućoj Predstavničkom domu, Nensi Pelosi, koja je rekla za CBS televiziju da bi "predsednik mogao da dođe pred odbor i priča, govori o celoj istini koju želi... ili bi mogao da uradi to pisanim putem. On ima svaku šansu da predstavi svoj slučaj".
Dodala je da, ukoliko Tramp ima informacije koje su oslobađajuće, očekuju da ih iznese.
Pre gotovo dve godine, Tramp je rekao da je spreman i voljan da svedoči lično dok je specijalni tužilac Rober Maler istraživao mešanje Rusije u američke izbore 2016. i da li je Tramp kao predsednik pokušavao da omete istragu.
Na posletku, Tramp nije svedočio licem u lice sa istražiteljima, izabravši da samo odgovori na njihova pitanja pisanim putem, bez unakrsnog ispitivanja. U svom pisanom odgovoru, Tramp je rekao više od 30 puta da ne može da se seti nekog događaja.
Aktuelna istraga o opozivu fokusirala se na to da li je Tramp zadržao 400 miliona dolara očajnički potrebne vojne pomoći za Ukrajinu, ukoliko ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski javno ne pristane da istraži Bajdena, čiji je sin Hanter bio na čelu ukrajinske gasne kompanije i ukoliko ne obelodani navodno ukrajinsko mešanje u izbore 2016. u korist demokrata.