Prva faza u procesu istrage o opozivu predsednika Amerike završena je u nedelji iza nas. U Kongresu su javno svedočili bivši i aktuelni zvaničnici Trampove administracije o navodnom pokušaju predsednika Donalda Trampa da utiče na predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da pokrene istragu o poslovanju sina Džozefa Bajdena u Ukrajini, u zamenu za američku vojnu pomoć. Koji su naredni koraci u procesu opoziva predsednika i ima li šanse da Donald Tramp bude razrešen dužnosti?
Više od 40 sati svedočenja u istrazi o opozivu prenošeno je uživo na televiziji. Predsedavjući Odbora za obaveštajna pitanja, demorata Adam Šif bio je odlučan:
“Ništa nije opasnije od neetičkog predsednika koji misli da je iznad zakona”.
Njegov republikanski kolega Devin Nunes izneo je drugačije optužbe:
“Demokrate na silu plasiraju priču da je predsednik Tramp uradio nešto zbog čega treba da bude opozvan”.
Dvanaest svedoka govorilo je o onome što je u središtu istrage o opozivu – da li je predsednik Tramp isplatu vojne pomoći Ukrajini od 400 miliona dolara uslovio time da ukrajinski predsednik pokrene istragu o sinu demokrate Džoa Bajdena i navodnom mešanju Ukrajine u izbore 2016.
Ove nedelje, svedoci su govorili o dva kanala politike SAD prema Ukrajini - jednom zvaničnom, i drugom nezvaničnom, koji su vodili predsednikov lični advokat Rudi Đulijani i ambasador u EU Gordon Sondlend, koji su vršili pritisak na ukrajinskog predsednika da ispuni ono što Tramp traži.
Bivša Trampova savetnica za Rusiju Fiona Hil rekla je da je frustriralo to što je ambasador Sondlend ukrajinskom predsedniku nudio sastanak u Beloj kući ako pokrene istragu o poslovanju sina Džoa Bajdena.
„Imao je unutrašnje-politički zadatak, dok smo mi vodili spoljnu politiku u domenu nacionalne bezbednosti. I te dve stvari su išle odvojeno“.
Hil je takođe odbacila tezu republikanaca, koji su branili teoriju predsednika da se u izbore 2016. mešala Ukrajina, a ne Rusija. Tramp je od ukrajinskog predsednika Zelenskog tražio da istraži i to.
“To je izmišljeni narativ, koji propagiraju ruske bezbednosne službe. Istina je da je Rusija bila ta strana zemlja, koja je sistematski napadala naše demokratske institucije 2016. godine”.
Predsednik Donald Tramp ipak veruje u teoriju ukrajinskog mešanja.
“Ukrajina me je mrzela, želeli su da Hilari Klinton pobedi na izborima”.
Takođe, negira da je od Ukrajine tražio uslugu.
“Moja konačna poruka je da nisam tražio ništa”.
Predsednik je tako odgovorio na svedočenje ambasadora u EU Gordona Sondlenda, koji je rekao da Tramp nije zahtevao da on od ukrajinskog predsednika traži usluge. Na tome su, tokom svedočenja, insistirali I republikanci.
“Držali su se toga, iako su mnogi svedoci govorili da jeste postojao princip 'usluga za uslugu'. Republikanci priznaju da je bilo neke razmene, ali negiraju da je bilo 'usluge za uslugu' - kao da to automatski znači da Tramp nije uradio ništa loše. To nije logično”, smatra Dženifer Viktor, profesorka političkih nauka na Univerzitetu "Džordž Mejson".
U svedočenjima su izneti mnogi detalji o odnosima sa Ukrajinom i funkcionisanju Trampove administracije, ali analitičari kažu da mnogim Amerikancima to uopšte nije bitno.
“Teško je shvatiti šta se zapravo događa. Da li je Tramp za Ukrajinu ili protiv nje? Mnogim biračima je to previše informacija, pa se oslanjaju na interpretaciju izvora kojima veruju. Demokrate koriste svoje, republikanci svoje izvore”, objašnjava Hans Noel, profesor na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu.
Većina partijskih opredeljenih Amerikanaca rekla je u ispitivanjima javnog mnjenja da ništa što čuju u istrazi neće promeniti njihovo mišljenje o opozivu, niti o predsedniku Trampu.
