Do narednih izbora neće biti ostvaren pomak ako se najvažniji deo opozicije ne uključi u razgovore i ako vladajuća većina ostane nefleksifibilna, ocenio je nemački političar Knut Flekenštajn, koji je u delegaciji Evropskog parlamenta nedavno učestvovao u predizbornom međustranačkom dijalogu vlasti i dela opozicije.
"Srednjoročno gledano, vidim priliku da se srpski parlament organizuje na takav način da i opozicijia može da doprinese parlamentarnom radu", rekao je Flekenštajn za portal Međunarodna politika i društvo.
"Moramo biti veoma pažljivi šta govorimo, jer ne želimo da pomognemo jednoj strani da pobedi. Cilj nam je da doprinesemo normalnom poslovnom odnosu između opozicije i vladajuće stranke, kako bismo pomogli da se primene fer uslovi za izbore u Srbiji".
Na pitanje kako je odluka o neotvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom uticala na proces evrointegracija čitavog regiona, Flekenštajn je rekao da su "posledice katastrofalne" i da "neće biti pogođene samo Severna Makedonija i Albanija, već i Srbija, na primer".
"U redu je reći da balkanskim državama treba omogućiti da učestvuju unutar EU, u nekim oblastima,čak i pre pristupanja", rekao je dodajući da za to postoje dva ključna uslova, a prvi je da Brisel ne odlučuje o novim procesima sam, već u dijalogu sa vladama balkanskih zemalja.
"Drugi uslov je da rezultat mora biti puno članstvo u EU", dodao je Flekenštajn i naglasio da "EU ne želi da ima ostrvo unutar svojih granica, koje je pod uticajem Turske, Rusije ili možda Saudijske Arabije i da zato mora da se nastavi rad na integraciji Zapadnog Balkana pod jasnim uslovima".
Prema njegovim rečima, sve zemlje Zapadnog Balkana imaju stanovnika koliko Severna Rajna - Vestfalija, i ukoliko se EU reformiše može veoma dobro da se suoči sa takvim proširenjem.
"To će joj doneti i čitav niz prednosti", kaže on.
Na pitanje da prokomentariše evrointegracije Kosova i BiH, Flekenštajn je rekao da kada je o Kosovu reč, treba sačekati da se oformi vlada.
"Treba da vidimo kako će biti sastavljena nova vlada, da li će se Samoopredeljenje ponašati odgovrno", ocenio je nemački političar i priznao da za BiH nije ekspert, "ali da se ne mora ni biti da se shvati da je Dejtonski sporazum bio dobar da okonča rat, ali loš za organizovanje zajedničke države".
"Za mene je zato jedino rešenje da se strane koje su sedele zajedno u Dejtonu ponovo okupe i zajedno razmotre postoji li neki drugi bolji put za budućnost Bosne. U protivnom verujem da će im biti potrebno veoma mnogo vremena da počnu ozbiljne razgovore o pristupanju EU", rekao je bivši Flekenštajn.
