Neslaganja američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog francuskog kolege Emanuela Makrona jasno su izašla na videlo pred početak samita NATO lidera u Londonu. Na povremeno neprijatnoj konferenciji za novinare, dvojica lidera su se sukobila oko više tema - od podele troškova u NATO-u do Turske invazije u Siriji.
Toplo-hladni odnos predsednika Trampa i Makrona se nastavlja. Na sastanku sa generalnim sekretarom NATO-a, Jensom Stoltenbergom, Tramp je kritikovao izjavu francuskog predsednika za Ekonomist prošlog meseca da je NATO “klinički mrtav”.
"To je vrlo teška izjava, vrlo ružna izjava prema 28 zemalja. Ne možete da dajete takve izjave o NATO-u. To je uvredljivo“, rekao je Tramp, koji je ranije isticao svoj srdačan odnos sa Makronom, a i sam imao oštre reči na račun NATO saveza.
„NATO je zastareo, star, trom“, pričao je 2017. godine, kada je preuzeo položaj.
Predsednik Makron nije promenio mišljenje.
"Znam da su moje izjave izazvale reakcije i malo uzdrmale mnogo ljudi. Ali ja ostajem pri tome”.
Na zajedničkoj konferenciji za medije sa Makronom, Tramp je zvučao srdačnije, i naglasio da su dve zemlje uradile mnogo dobrih stvari kao partneri. Međutim, neslaganja su brzo izbila na površinu, dok su dvojica lidera davala oprečne izjave o NATO-u.
"NATO se menja, mnogo je veći i jači nego ranije. Zato što ljudi sada ispunjavaju svoje obaveze. Neke zemlje ne ispunjavaju svoje obaveze i njima ćemo se pozabaviti. Možda ću se pozabaviti njima sa trgovinskog stanovišta, možda na neki drugi način”, rekao je Tramp, dok je Emanuel Makron poručio:
“Savršeno je tačno da su SAD ulagale u NATO decenijama i da su ubedljivo prve u tom pogledu. Ja se slažem i zato sam velika pristalica snažnije evropske komponente u NATO-u. Međutim, kada govorimo o NATO-u, ne radi se samo o novcu. Moramo da imamo poštovanja prema svojim vojnicima. Prvi teret koji delimo, prva cena koju plaćamo, jesu životi naših vojnika. I verujem da u takvim okolnostima, svi plaćamo ono što moramo, radi kolektivne bezbednosti”.
Potrošnja za odbranu u Trampovom je fokusu otkako je preuzeo dužnost 2017. i otkako je prigovorio zbog toga što Sjedinjene Države snose prekomeran finansijski teret.
Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je pohvalio Trampa rekavši da njegovo liderstvo u vezi sa ovim pitanjem "ima realan rezultat".
Naveo je podatak o rastu od 130 milijardi dolara u budžetima za odbranu među članicama NATO-a, ne računajući SAD. NATO članice saopštile su da bi mogle da idu i do 400 milijardi dolara do 2024.
Kao dodatak na rasprave o budžetu, Stoltenberg je rekao da bi lideri trebalo da razgovaraju o naporima u borbi protiv terorizma, kontroli naoružanja, odnosima sa Rusijom i rastu Kine.
S druge strane, Makron je optužio Tursku da sarađuje sa partnerima Islamske države i rekao da nejasni stav Ankare prema toj grupi nanosi štetu NATO vojnicima, koji se bore u Iraku i Siriji. On je Tursku direktno doveo u vezu sa Islamskom državom.
"Žao mi je što nemamo svi istu definiciju terorizma. Kada pogledmao Tursku, ona se sada bori protiv onih koji se bore sa nama, koji su se borili s nama rame uz rame protiv Islamske države. A ponekad sarađuju sa šefovima Islamske države. To je strateško pitanje. Ako samo razgovaramo o tome koliko plaćamo, a nemamo jasne razgovore o takvoj situaciji, ne delujemo ozbiljno svojim građanima”.
Makron je odbacio Trampovu primedbu da Pariz ne čini dovoljno da vrati kući francuske borce Islamske države.
“Da li biste voleli neke fine borce ISIS-a, možete da uzmete sve koje želite”, bio je ironičan Tramp, ali Makron se nije dao:
"Uozbiljimo se, veliki broj boraca Islamske države na terenu dolazi iz Sirije i Iraka. Tačno je da ima boraca iz Evrope, ali to je sasvim mala manjina, i naš prioritet treba da bude da se rešimo Islamske države i njenih terorista, a to još nismo obavili”.
Tramp je priznao i da Vašington i Pariz imaju “manji spor” u vezi sa francuskim porezom na digitalne usluge, čije su mete američke tehnološke kompanije Epl i Gugl. Amerika je zapretila da će uvesti nove tarife na uvoz francuskog sira, vina i drugih proizvoda. Američki predsednik je međutim izrazio nadu da će dve strane razrešiti taj spor.
Američki lider je takođe nagovestio da će odložiti trgovinski dogovor sa Kinom, možda do posle američkih izbora sledeće jeseni. Ti komentari su doveli do dramatičnog pada deonica na berzi. Bez navođenja mnogo detalja, Tramp je rekao da veruje da Rusija želi sporazum o kontorli naoružanja i nuklearnim pitanjima i da je spreman da uvede i Kinu u takav sporazum.
Istraga o opozivu
Tramp je u Londonu komentarisao i istragu o opozivu, koja se protiv njega nastavlja u američkom Kongresu, rekavši da je od demokrata veoma nepatriotski i nefer da se saslušanja održavaju dok on prisustvuje samitu NATO.
Međutim, kada je upitan da li nastavak tog procesa slabi njegovu poziciju u sastancima sa drugim liderima, Tramp je kratko odgovorio:
"Mislim da ne".
Tramp nije prvi američki predsednik koji prisustvuje NATO samitu pod velom istrage o opozivu. Pre 45 godina (1974) tadašnji predsednik SAD Ričard NIkson otputovao je na samit u Briselu, na kojem je obeležavano 25. godina postojanja, dok je Predstavnički dom završavao svoju istragu o opozivu. Nikson je podneo ostavku nekoliko nedelja kasnije.
Između susreta sa Stoltenbergom i Makronom, Tramp se sastao sa svojim pristalicama, ali je taj skup bio zatvoren za medije. Očekuje se da će na tom skupu uspeti da prikupi oko tri miliona dolara za kamapanju za reizbor.
Predsednik Tramp i prva dama uveče su prisustvovali prijemu u Bakingemskoj palati koji je, za lidere NATO-a, priredila britanska kraljica Elizabeta. Prethodno su popili čaj sa princom Čarlsom i njegovom suprugom Kamilom, vojvotkinjom od Kornvela.
