Deonice kompanije Boing i njenih glavnih globalnih snabdevača su u padu nakon što je američki proizvođač aviona saopštio da će u januaru, privremeno, zaustaviti proizvodnju svog najprodavanijeg modela - 737 MAX. To je najveći prekid proizvodnje nekog od Boingovih aviona u više od dve decenije.
737 MAX je prizemljen od marta, posle dve nesreće u Indoneziji i Etiopiji u kojima je u roku od pet meseci poginulo 346 ljudi. To je kompaniju do sada koštalo više od devet milijardi dolara.
Istragom je utvrđeno da su softveri za kontrolu leta imali grešku i obarali nos aviona uprkos pokušajima pilota da preuzmu kontrolu nad letelicom. Boing je izmenio taj softver ali regulatori tek treba da potvrde izmene.
Pošto nije uspela da dobije dozvolu da se sporni model vrati u vazdušni saobraćaj, kompanija sa sedištem u Čikagu najavila je da će prekinuti proizvodnju u svojoj fabrici sa 12.000 radnika u Rentonu, mestu u blizini Sijetla, u državi Vašington. Kako je najavljeno, "u ovom trenutku nema planova za otpuštanje radnika".
Boing je tom odlukom, praktično, priznao da će biti potrebno mnogo više vremena nego što je kompanija očekivala, da dobije dozvolu američke Federalne uprave za avijaciju i drugih globalnih regulatora, da 737 MAX može ponovo da leti.
Ekonomske posledice
Posledice suspenzije proizvodnje će se verovatno osetiti ne samo u Boingu nego u velikoj mreži od 900 kompanija koje proizvode motore, trup i druge delove 737, a otpuštanja radnika su ipak verovatna. Odluka bi mogla da utiče i na trgovinski balans cele zemlje.
“To je najveći pojedinačni izvozni proizvod ove zemlje", ističe Ričard Abulafia, analitičar avio industrije u kompaniji Til Grup.
Kompanija Sautvest Erlajnz, koja je računala na Max da podmladi svoju flotu, sve nade da će ponovo moći da koristi 737 Max avione je pomerila za april, a isto je prošle nedelje uradio Amerikan Erlajnz. Sautvest je saopštio da pokušava da minimalizuje sve poremećaje u leteovima i izvinio svojim putnicima zbog svih neprijatnosti.
Deonice glavnih proizvodjača koji snabdevaju Boing ključnim elementima za 737 Max su pale, što pokazuje široke posledice Boingovog saopštenja. Spirit Aerosistems je pao za 2 odsto, a pale su i deonice Dženeral Elektrika, koji sa drugim kompanijama proizvodi motore za Maks. Deonice francuskog snabdevača Safran pale su za 3,4% na berzi u Parizu. Za to vreme, deonice Boingovog glavnog rivala Erbasa su skočile za 1,8%.
