“Beograd mora da odluči da li želi da prihvati standard transparentnosti i vladavine prava Evropske unije ili želi da se prikloni oligarhijskom nedemokratskom i neslobodnom modelu Putinove Rusije”, izjavio je Tomas Kantrimen, bivši američki diplomata i visokopozicionirani član nevladinog Uruženja za kontrolu naoružanja, u razgovoru za Glas Amerike.
“Ne možete imati te dve stvari zajedno”, podvlači Kantrimen.
“Srbija ne može da očekuje da uživa privilegije i odgovornosti na nivou članstva u Evropskoj uniji, kada su njena vladavina zakona i transparentnost na nivou Rusije i Kine”, upozorava bivši visoki zvaničnik Stejt departmenta.
Rusija i Srbija, država u procesu pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, gaje bliske odnose. Njihov pokazatelj je nedavni odlazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sastanak sa Vladimirom Putinom u Soči, kupovina ruskog oružja, kao i sve češće posete visokih ruskih zvaničnika, poput ministra odbrane Sergeja Šojgua ili šefa diplomatije Sergeja Lavrova Beogradu.
“Imalo bi smisla da Srbija kao država bez aspiracija za članstvo u Evropskoj uniji nastavi navigaciju stazom koja drži Vašington, Brisel i Moskvu što je moguće više na svojoj strani”, ukazuje Kantrimen.
“Ali sasvim je drugo pitanje ako je reč o aspiracijama Srbije da postane članica Evropske unije”, ističe bivši američki diplomata.
Dženifer Braš, bivša otpravnica poslova u ambasadi Sjedinjenih Država u Beogradu, ukazuje da, kako se izrazila, izgleda kao da srpsko rukovodstvo ima uklesano u svom DNK da može da sedi na više stolica.
“Ali Srbija se igra sa vatrom, ako misli da je pametnija od Moskve, Brisela i Vašingtona zajedno. Srbija nije Jugoslavija, a Aleksandar Vučić nije Maršal Tito”, kaže ona.
Braš ukazuje da građani Srbije predugo čekaju na bolju budućnost i da ih – igranje sa stolicama, kako se izrazila, neće tamo dovesti.
“Ruski mit je preuveličan i sada se koristi za produženje kosovske agonije. U veoma romantičnoj viziji srpsko-turskog rata, samo u bici iz 1810. kod Varvarina, ruske snage su se zapravo borile rame uz rame sa srpskim”, ističe bivša američka diplomatkinja.
“Istorija iz Drugog svetskog rata je još gora. Partizani su se borili sa saveznicima do oslobođenja Beograda, dok mi je sama Jovanka Broz pričala da su Rusi pomagali pretežno izdaleka. Umesto toga Crvena armija je vršila zlodela koja su navela jugoslovenskog ambasadora da apeluje na Staljina da sovjetski vojnici prestanu da siluju partizanke”, kaže Dženifer Braš.
Iz bliže zajedničke prošlosti dve države ona podseća na Južni tok, projekat napušten 2014. godine koji je državama Evropske unije trebalo da obezbedi snadbevanje gasom iz Rusije. Deo gasovoda trebalo je da bude izgrađen na teritoriji Srbije što je utanačeno Gasnim sporazumom dve države, čiji je deo bila i prodaja Naftne industrije Srbije ruskom državnom preduzeću Gaspormnjeft. Kontrolni paket akcija ruska strana je platila 400 miliona evra uz obavezu investicija od 500 miliona evra. Posao je zaključen bez tendera, direktnom nagodbom, a deo stručne javnosti ga je označio kao prodaju državnog bogatstva u bescenje.
“Ove užasne istorijske činjenice čine još tužnijom rešenost predsednika Vučića da ih ponovi i dozvoli Srbiji da padne u ruke korumpirane ruske strane čiji je krajnji cilj globalna diktatorska kleptokratija”, podvlači Braš.
Na kraju razgovora za Glas Amerike uputila je i molbu, kako je ukazala, dragim srpskim prijateljima.
“Vaša budućnost je u demokratskoj Evropskoj uniji, koja je predana ideji da poboljša život svih Srba, a ne samo takozvane elite koja zarađuje novac od ruskih oligarha. Saradnja sa Evropskom unijom je teža i zahteva reforme, ali sudbina Srbije je u Evropi, ne u Centralnoj Aziji”, rekla je Braš.
Oktobra 2019. Srbija je u Moskvi potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama Evroazijske ekonomske unije (EAEU). Osim Rusije njene članice su Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgistan sa ukupnim BDP-om od 1,9 triliona američkih dolara i tržištem od 183,8 miliona ljudi.
Rusija se, država predvodnica evroazijskog saveza, nalazi se pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), koje su joj uvedene zbog ruske aneksije Krima 2014. godine.
