Bliskoistočni region mogao bi da se suoči sa eskalacijom nasilja od strane Irana i njemu bliskih formacija protiv SAD i njenih saveznika, upozoravaju eksperti za Bliski istok posle iranskog ispaljivanja raketa na američke trupe u Iraku, u znak odmazde zbog američkog ubistva komandanta specijalnih jedinica Iranske revolucionarne garde.
Neki međunarodni posmatrači situacije na Bliskom istoku kažu da to što je Iran ciljao iračke vazdušne baze Al Asad u Anbaru i Irbilu u regionu Kurdistana, predstavlja ključnu eskalaciju u odnosima između SAD i Irana, koju će verovatno pratiti talas nasilja od strane Iranu bliskih snaga, protiv interesa SAD i njihovih saveznika po regionu.
"Jasno je da je ovo značajan događaj kada je reč o kredibilitetu iranskog režima", rekao je Ilan Berman, potpredsednik Američkog saveta za spoljnu politiku u Vašingtonu. On kaže da je značajna uloga koju je Kasem Sulejmani igrao za ekspanziju Irana na Bliskom istoku učinila komplikovanim za tu zemlju da prihvati njegov gubitak bez reakcije.
Sulejmani je smatran za najmoćniju iransku figuru posle vrhovnog vođe ajatole Ali Hameneija. Pod njegovom komandom, snage Kuds uspešno su proširile uticaj Irana u takozvanom "Šiitskom polumesecu", što je termin koji se odnosi na bliskoistočni region nastanjem šiitima, koji oblikom podseća na polumesec.
Iran, koji je napad SAD nazvao ratnim činom, već je proglasio dan ubistva Sulejmanija "Danom nacionalnog otpora".
Širom zemlje, hiljade ožalošćenih obučenih u crno prisustvovali su sahrani. Na snimcima se mogao videti Hamenei kako plačući predvodi moitvu na sahrani u Teheranu u ponedeljak.
U ponedeljak uveče, SAD je prema izveštajima stavila svoje snage i protivvazdušne baterije širom Bliskog istoka u stanje visoke borbene gotovosti zbog mogućih napada iranskih bespilotnih letelica.
Pored toga, Sekretarijat za unutrašnju bezbednosti SAD upozorio je u subotu na moguće "unutrašnje zavere" protiv infrastrukture SAD, uključujući i sajber napade.
Prema Nikolasu Blanfordu iz Atlantskog saveta, iranski režim verovatno će zavisiti od mreže prijateljskih milicija koje je osnovao širom Bliskog istoka tokom godina mešanja u poslove po regionu.
"Postoji mnogo američkih snaga na Bliskom istoku koje bi potencijalno mogle da postanu meta. Moguće je da ćemo videti nešto i na granicama Izraela. Verovatno će Islamski džihad ispaliti neke rakete iz Gaze na južni Izrael. Možda i neke iračke (šiitske) grupe, ili čak možda libanski Hezbolah, koji se sad nalazi u Sioriji", rekao je Blanford za Glas Amerike.
Posle revolucije 1979, iranski režim formirao je snage Kuds, odgovorne za iranske spoljne operacije kako bi širile njegove revolucionarne vrednosti. Tokom godina, snage Kuds podržavale su proiranske paravojne grupe u zemljama Bliskog istoka poput Libana, Iraka, Sirije, Bahreina, Avganistana i Pakistana.
Interesi SAD u regionu posebno su u riziku od napada Hezbolaha, koji je prikupio respektabilnu snagu kod kuće i napolju od svog nastanka 1982, tvrdi Tomas Abi Hana, analitičar bezbednosti u Stratforu tret lensu.
"Hezbolah je jedan od najmoćnijih, ako ne i najmoćniji politički akter u Libanu", kaže on.
"Ima raketni arsenal koji čini više od 130 raketa i minobacača, istoriju izvođenja napada i protiv SAD, i protiv drugih ciljeva u Libanu i na drugim mestima".
Abi Hana kaže da bi Hezbolah mogao da napadne snage SAD u Siriji ili izraelske ciljeve.
Hezbolah u Latinskoj Americi
Abi Hana kaže da je Hezbolah tokom godina razvio "prilično robusnu sajber jedinicu", koju takođe može da koristi za sajber napade protiv SAD. Štaviše, globalno prisustvo grupe u regionima poput Latinske Amerike i Evrope, daje joj mnogo širi dijapazon mogućnosti za osvetu protiv SAD.
"Hezbolah je povezan sa napadima i operacijama svuda, od Argentine u Južnoj Americi do Bugarske u istočnoj Evropi, pa čak i do Indije u južnoj Aziji. Prema tome, oni potencijalno mogu da napadnu zaista svuda po svetu. A ono o čemu pričamo su kinetički napadi, poput bombardovanja ili oružanih napada, ili nešto slično tome", kaže Abi Hana.
Samjuel Ramani, istraživač za Bliski istok na univerzitetu Oksford, kaže za Glas Amerike da je region Persijskog zaliva jedna od oblasti gde bi interesi SAD i njihovih saveznika, poput Saudijske Arabije, mogli da budu zaista ranjivi spram napada Irana i negovih saveznika, Huti milicije u Jemenu.
Najverovatniji scenario, naglašava Ramani, jeste da će uslediti veliki napad Hutija na Saudijsku Arabiju, "pošto tvorci iranske politike vide saudijski uticaj u Vašingtonu kao instrument za donošenje odluka SAD, čak i ako Rijad nije bio konsultovan u vezi sa ubistvom Sulejmanija".
Naftna postrojenja Saudi Armako našla su se pod udarom u septembru, dok je privremeno obustavljanje proizvodnje nafte u tim postrojenjima, polovine od ukupne saudijske proizvodnje, koštalo kraljevstvo 200 milijardi dolara. Zvaničnici SAD i Saudijske Arabije okrivili su Iran, uprkos negiranju Teherana.
Ketrin An iz Persijskog servisa Glasa Amerike iz Vašingtona učestvovala je u pisanju ovog teksta.
