U Senatu je formalno nastavljen proces opoziva predsednika Donalda Trampa. Do sada američki predsednik je koristio taktiku svoja dva prethodnika koji su bili suočeni sa pretnjom da budu smenjeni s položaja.
Suočen sa pretnjom opoziva predsednik Tramp je sledio odbrambenu taktiku sličnu onoj koju su primenili bivši predsednik Bil Klinton i njegov tim.
“Oni su se zaista fokusirali na to – da predsednik obavlja svoj posao, putuje u inostranstvo, radi u korist američkog naroda i da ga proces opoziva ne ometa, ali istovremeno su govorili da je u pitanju pokušaj da se preinači volja naroda, da oni pokušavaju da preokrenu ishod izbora”, kaže Tod Belt sa Univerziteta Džordžtaun.
Tramp je takodje usvojio taktiku koju je koristio republikanac Ričard Nikson koji se protivio zahtevima Kongresa da preda snimke razgovora u Beloj kući koji su ga na kraju inkriminisali u skandalu Votergejt.
“On je povremeno pokušavao da saradjuje, objavljivanjem selektivnih transkripta i ostalog. Ali je isto tako pokušao da tvrdi da će to naneti štetu nacionalnoj bezbednosti i zato se sve svelo na odluku Vrhovnog suda, koja je zapravo dovela do predaje snimaka i konačno snimka koji je pružio ključan dokaz“, podseća Tomas Švorc sa Univerziteta Vanderbilt.
1974. Odbor za pravosudje Predstavničkog doma je odobrio tri predloga za opoziv protiv Niksona – za ometanje pravnog procesa, zloupotrebu vlasti i ometanje rada Kongresa. Kad je u pitanju Tramp postoje dva predloga - za zloupotrebu vlasti i ometanje rada Kongresa.
Ni jedan republikanski član Predstavničkog doma nije glasao za opoziv Trampa. Proces je bio manje podeljen po stranačkim linijama tokom Klintonove i Niksonove administracije.
Desetine opozicionih republikanaca su glasale protiv opoziva Klintona dok su senatori Niksonove Republikanske stranke vršili pritisak na njega da podnese ostavku pre nego što bude opozvan. Postoji još jedna velika razlika ovog puta, kaže Tomas Švorc.
“Problem koji je imao Ričard Nikson je to da je postojala ogromna kriza tokom perioda kada je bio u toku njegov opoziv – ekonomska situacija u zemlji je bila prilično loša. Mislim da mu je to nanelo štetu, osećaj da se stvari urušavaju na ekonomskom planu je naneo štetu njegovoj potencijalnoj podršci u široj javnosti.”
Od 44 predsednika pre Trampa, trojica su bila suočena sa opozivom. I Endru Džonson 1868. i Bil Klinton 1999. su oslobodjeni optužnice od strane Senata pošto ih je pre toga opozvao Predstavnički dom, dok je Nikson podneo ostavku. Bez obzira li će Tramp preživeti sudjenje u Senatu, opoziv je crna mrlja za svakog predsednika, smatra Leri Sabato sa Univerziteta Virdžinije.
“Reputacija Endrua Džonsona, Ričarda Niksona i Bila Klintona je pretrpela znatan udarac zbog procesa opoziva mada ni jedan od njih nije zvanično smenjen u Senatu.”
Do sada, političke stranke američkih predsednika koji su bili suočeni sa opozivom su gubile položaj u Beloj kući na narednim izborima. Tramp će testirati taj trend u novembru.
