Prošlog oktobra 20 od 37 direktora javnih preduzeća bilo u v. d. statusu, zbog čega je Međunarodni monetarni fond zatražio je od Vlade Srbije da se do kraja godine obustavi praksa postavljanja vršioca dužnosti na čelo javnih preduzeća, što su prepoznali kao prepreku za potpunu reformu sektora.
MMF je zatražio da se dosledno primenjuje Zakon o javnim preduzećima po kom se direktori u v. d. statusu mogu nalaziti do godinu dana i ocenio kao "neprihvatljivo" da se na vršioce dužnosti u privremenom statusu može vršiti politički pritisak.
Odgovarajući na primedbu MMF-a koju su preneli lokalni mediji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da neće dozvoliti ukidanje v.d. stanja direktora javnih preduzeća, jer bi u suprotnom "ti raspušteni direktori" napravili neprivlačan privatni sektor i sve pozapošljavali u javni sektor. On je naveo da ne voli v.d. stanje, nego disciplinu i odgovornost.
"Mi ne vodimo javna preduzeća kao privatnu firmu, nego kao da je to alajbegova slama", rekao je Vučić, dodajući ipak da će delimično da usvoji preporuku MMF, ali nije naveo šta konkretno.
Premijerka Ana Brnabić ocenila je da je za građane "bitnije da li su izgrađeni autoputevi i povećane minimalna cena rada i plate, nego da li su pomoćnici ministara u statusu vršilaca dužnosti. Više volim da vodim takvu vladu, nego da kažem da ne postoji niko ko je u statusu vršioca dužnosti", navela je.
Sama Vlada krši zakon
Vladimir Mihajlović iz Centra za evropske politike tim povodom kaže da je poenta da na najvišim i ključnim pozicijama treba da budu kompetentni ljudi i važno je da se obezbedi profesionalni menadžment.
"Nalazi nedvosmisleno pokazuju - i kada je реč o državnoj upravi, i o javnim preduzećima - da vlada sama ne poštuje zakon", ističe Mihajlović u izjavi za Glas Amerike i dodaje:
"Odgovori i predsednika i premijerke su prosto zamena teza. Jedna je stvar da li se neki poslovi obavjlaju, da li ima investicija, a ovo je pitanje vladavine prava."
I ekonomski analitičar Mijat Lakićević kaže da "jasno o čemu se radi - ti ljudi su prosto, kako se narodski kaže, na 'belom hlebu'".
To se onda direktno odražava i na funkcionisanje preduzeća koje vode - tu su "od danas do sutra", ne mogu da započinju ozbiljne poslove - na primer, restrukturiranje - niti da dovode neke stručnjake na koje bi mogli da računaju da će sa njima sarađivati godina, kaže on.
"To je prosto jedna velika neizvesnost u preduzeću, što se onda naravno održavana na to da ljudi tamo gledaju sam na to kako će da im prođe dan, ne vodeći računa o interesima preduzeća", rekao je Mijat Lakićević za Glas Amerike.
Inače, zakon ograničava status vršioca dužnosti na godinu dana u javnim preduzećima, a u državnoj upravi na devet meseci. Uprkos tome, direktori u v.d. stanju budu i po pet godina, konkursi za upražnjena mesta se ne raspisuju, a i samaVlada jednostavno ne izvrši postavljenje diektora.
MMF jeste uticajan, ali godina je izborna
Na pitanje da li misli da će apel MMF-a uticati na to da se dosadašnja praksa promeni Lakićević kaže da nije optimista i podseća da trenutno ne postoji nikakav stend-baj aranžman između MMF-a i Srbije i da MMF nema direktne poluge uticaja na poteze vlasti.
"Ne mislim da će međunarodne finansijske institucije, pre svega mislim na MMF i Svetsku banku, tu nešto puno zatezati. Sa njihovog aspekta, Srbija je tu relativno ekonomski stabilna zemlja s obzirom na to šta je bila ranije i, s obzirom na ukupne prilike, prema njihovom mišljenju stanje u ekonomiji nije toliko loše. Naravno, mi nismo zadovoljni tim rastom koji imamo, ali to nije problem MMF-a, oni ne postavljaj te ljude", kaže Lakićević naglašavajući da nije optimista.
Vladimir Mihajlović smatra da je dobro što je MMF pokrenuo ovo pitanje, ali ocenjuje da je tajming loš, pošto je 2020. u Srbiji izborna godina. Vlast će se, kaže, pozivati na to da vlada u tehničkom mandatu ne može da postavlja i imenuje čelne ljude javnih preduzeća i institucija.
Podseća da je i Evropska unija vrlo jasno vlastima Srbije uložila primedbe zbog ponašanja u vezi sa v.d. statusima, te da će sigurno u daljem procesu integracija Srbije insistirati na rešavanju tog pitanja.
On podseća da samo postojanje v.d. statusa nije sporno i da je ono zaista neophodno kada se uprazni neka čelna pozicija u preduzeću ili instituciji. Na nju bi, po zakonu, trebalo da bude postavljena osoba iz redova zaposlenih, koja bi "premostila" period od nekoliko meseci, dok se ne sprovede procedura izbora novog rukovodstva. Međutim, on kaže da Vlada i tu krši zakon, pošto se na v.d. pozicije neretko postavljaju ljudi koji dolaze izvan preduzeća ili institucije.
Rešenje je, zaključuje, u poštovanju odredbi koje propisuje zakon, kako po pitanju toga da se na v.d. pozicije mogu dovesti samo ljudi iz redova službenika, preko toga da takvo stanje traje nekoliko meseci, do toga da nakon okončanja procesa konkusa vlada bez odlaganja postavi novo rukovodstvo preduzeća ili institucije državne uprave.