„Očigledno je nastupio trenutak da se Irancima jasno predoči: što je mnogo, mnogo je”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Čarls Kapčan, analitičar Saveta za spoljnopolitičke odnose, govoreći o akciji američkih snaga u Iraku u kojoj je poginuo Kasem Sulejmani – druga po važnosti ličnost u Iranu i bliskog saradnika Vrhovnog verskog lidera ajatole Ali Hamneija.
Reakcije na Sulejmanijevo ubistvo variraju, od osuda analitičara koji predviđaju još nestabilnosti u regionu, do onih koji u tom činu vide mogućnost za preusmeravanje politike Teherana na više polja, od prihvatanja izmene nuklearnog sporazuma iz 2015. do mogućnosti jačanja umerenijih struja u Iranu.
Piter Rau, analitičar u Institutu Hadson, smatra da je Sulejmani prešao, kako kaže, crvenu liniju.
“Kasem Sulejmani nije bio običan general. Predstavljao je iransku verziju direktora CIA-e, šefa diplomatije i komandanta specijalniih vojnih operacija. Bio je arhitekta ukupne iranske regionalne politike, strah i trepet u čitavom regionu. Bio je poznat svuda, i zastrašivao mnoge“, podvlači Rau.
General Sulejmani nalazio se na američkoj poternici izdatoj za teroristima, duže od decenije. U oružanim operacijama, koje je u Iraku predvodio od 2003. godine, poginulo je više od 600 američkih vojnika. Mnogi vojni veterani stradali su, ili su teško povređeni, od eksplozivnih naprava koje je Sulejmani rasturao širom Iraka.
Međutim, Čarls Kapčan njegovo ubistvo smatra preteranom reakcijom koja nosi rizik novih osvetničkih napada na američke interese na Bliskom Istoku.
„Ovo je gubitak za Pentagon. U regionu su brojni američki vojnici, kasarne i druge važni američki infrastrukturni objekti. Sve su to sada mete za osvetu. Malo je verovatno da je Pentagon predložio napad na Sulejmanija. Odluku je doneo predsednik Tramp“, ukazuje Kapčan.
Tramp nije prvi predsednik koji je iskazao spremnost da uzvrati učestale napade na Amerikance i američke baze stacionirane na Bliskom istoku. Prethodilo joj je obaranje američkog drona vrednog 130 miliona dolara, zaplena britanskih i drugih tankera, raketiranje saudijskih naftnih polja. Deluje da je reakciju, međutim, izazvao iranski napad na američku vojnu bazu u Iraku u kojem je poginuo jedan američki civil – građevinac.
Đizel Donoli, analitičarka Instituta Ameriken Enterprajz kaže da bi sticajem okolnosti odlazak Sulejmanija mogao da ide na ruku iranskom režimu. Po njoj, američki predsednik bi lako mogao da zaključi da je Teheran sada dovoljno kažnjen i oslabljen.
„Može da ispuni obećanje koje je dao Amerikancima da će ukinuti 'beskrajne ratove' i sve američke vojnike vratiti kući“, kaže Donoli.
Ajatola Ali Hamnei bi u tom slučaju mogao da proglasi pobedu, ukazuje sagovornica Glasa Amerike.
„Ako transakcija glasi, Suleijmanova glava za američko povlačenje iz Iraka, ajatola bi s pravom mogao da kaže da je za relativno podnošljivu cenu dobio 'dobar dil' od Trampa, koji voli da trguje. Iako je proces bio bolan, iransko vođstvo bi moglo da konstatuje da se sve završilo na 'obostrano zadovoljstvo", kaže Donoli.
Piter Rau, sa Instituta Hadson, međutim, naglašava da Trampova administracija ne sprovodi ad hok politiku protiv Irana, već vrši pritisak na tri uporedna koloseka – bezbednosnom, ekonomskom i političkom.
“Američka vlada je uverena da pobeđuje u ovoj borbi protiv Irana zato što vidi demonstracije na iranskim ulicama, u kojima građani izražavaju nezadovoljstvo ne više Amerikom, već protiv vlasti”, zaključuje Rau.
Trampova administracija uverena je da kombinovanim merama može da primora Teheran da prihvati ne samo korekciju nuklearnog sporazuma iz 2015., već otvori prostor za umerenije glasove u Iranu, što bi moglo da ublaži i iransku politiku u regionu, zaključuje Rau.
Međunarodni monetarni fond nedavno je izneo podatke da je obim iranske ekonomije, zbog sankcija, prošle godine opao za skoro 9.5 odsto, a da 2020. neće biti ništa bolja.
