Evropska komisija na sastanku komesara usvojila je predlog prerađene metodologije procesa pristupnja Evropskoj uniji. Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen kaže da je reč o "dobroj vesti" za prijatelje sa Zapadnog Balkana.
"Proširenje EU je dobitna situacija za sve", kaže Fon der Lajen.
Nova metodologija pristupanja Evropskoj uniji, koju je Evropska komisija predstavila u Briselu, donosi niz novina, pored ostalog i objedinjavanje više pregovaračkih poglavlja u tzv. klastere, kako bi politički fokus zemalja kandidata bio usmeren na ključne sektore, ali i sankcije u slučaju nesprovođenja potrebnih reformi i ispunjavanja uslova.
"Neophodno je poboljšati pristupni proces i učiniti ga efektivnijim, on mora da postane predvidiviji, kredibilniji - zasnovano na objektivnim kriterijumima i rigorozno na pozitivnim i negativnim uslovljavanjima, kao i na reverzibilitetu", ističe se u dokumentu pod naslovom "Poboljašti pristupni proces - verodostojna evropska perspektiva za Zapadni Balkan".
Objedinjavanje poglavlja u klastere podrazumeva da bi se ona potvarala kao celina, a ne pojedinačno, a ideja EK je da se unese veća dinamika u pregovore sa kandidatima, uz poštovanje postojećeg okvira pregovora i sporazuma sa tim zemljama.
Ključni cilj angažovanja EU na Zapadnom Balkanu je da zemlje pripremi za ispunjavanje svega što je potrebno za članstvo, što uključuje podršku demokratiji, vladavini prava i ekonomske reforme, kao i usaglašavanje sa osnovnim evropskim vrednostima.
Nova metodologija EU je jasna politička poruka Zapadnom Balkanu da je punopravno članstvo svih zemalja cilj kome treba težiti, ocenila je danas Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku, uz napomenu da nedostaje više detalja da bi se procenilo da li Srbiji odgovara novi okvir za pristupanje.
"Ovo je politička ponuda i mislim da su velike šanse da je prihvati i Evropski savet kao hibridno rešenje," navodi Grubješić. Ona kaže da je nova metodologija proširenja varijacija postojeće i "hibridno rešenje" zasnovano na predlogu Francuske i na predlogu devet zemalja članica.
Prema njenoj oceni, najveća "nepoznanica" u predstavljenoj metodologiji tiče se Srbije i Crne Gore, kojima je ostavljeno da odluče da li će koristiti novi postupak.
"Taj deo treba razraditi, a kad budemo znali više detalja možemo da procenjujemo da li nam novi model odgovara ili ne", naglašava Grubješić.
Primećuje da su u novoj metodologiji mogućnosti za zaustavljanje procesa veće, dok su, kaže, nagrade za uspeh nedovoljno razrađene.
"Pominju se povećano finansiranje, investicije i veća sektorska integracija pre članstva, tj. uključivanje u programe i projekte EU, ali nema mnogo detalja", navodi Grubješić.
Ocenjuje da proces pristupanja postaje više politički, a manje tehnički, kao i da dolazi do njegove "nacionalizacije" jer će, kako objašnjava, države članice procenjivati napredak kandidata što je do sada radila EK.
Dokument pod naslovom “Integrisanje Zapadnog Balkana: Izgradnja evropske budućnosti” su preporuke koje je sedam organizacija civilnog društva za pitanja evropskih integracija iz Srbije predale EK i tako se pridružile diskusiji o najboljem načinu za reformu procesa širenja EU, prenosi portal European Western Balkans.
Organizacije civilnog društva smatraju da unutrašnja reforma EU treba da se odvija paralelno sa proširenjem, umesto situacije u kojoj Zapadni Balkan čeka na završetak ovog procesa.
“Prethodne velike reforme EU odvijale su se paralelno sa ranijim krugovima proširenja, koji su bili znatno veći po obimu”, podsećaju one.
Jedno od pitanja povodom kojeg OCD veruju da EU treba konkretnije da se angažuje jeste zarobljavanje države. Elementi ove pojave prepoznati su u Strategiji Evropske komisije za Zapadni Balkan iz februara 2018. Prema organizacijama, EU bi trebalo da razvije instrumente koji bi jasno prepoznali zarobljavanje države i medija u regionu i koji bi bili praćeni konkretnim akcijama.
Dokument su objavili Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Beogradski fond za političku izuzetnost (BFPE), Centar savremene politike (CSP), Evropski pokret u Srbiji (EMINS), Centar za evropske politike (CEP), Centar za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) i Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM).