Linkovi

Server o Kosovu: Nema mnogo zemalja koje su postigle više za dvanaest godina postojanja


Civilni sektor je razvijen, kao uostalom, i opozicija. Zabeležen je rast u ekonomskoj sferi – imajući u vidu slabiji napredak na području Evropske unije: Danijel Server
Civilni sektor je razvijen, kao uostalom, i opozicija. Zabeležen je rast u ekonomskoj sferi – imajući u vidu slabiji napredak na području Evropske unije: Danijel Server

Nema mnogo zemalja koje su postigle više tokom dvanast godina postojanja, kaže povodom godišnjice nezavisnosti Kosova Danijel Server, profesor vašingtonskog univerziteta Džons Hopkins.

Ukazujući da se ni za jednu državu ne može reći da je u potpunosti stabilna, profesor Server u razgovoru za Glas Amerike, napominje da je na Kosovu nedavno formirana nova demokratska vlast.

„Koja je zasnovana na rezultatima slobodnih izbora. Mediji na Kosovu su uglavnom slobodni. Ustavni sud neprekidno demonstrira samostalnost u odnosu na ostale grane vlasti. Civilni sektor je razvijen, kao uostalom, i opozicija. Zabeležen je rast u ekonomskoj sferi – imajući u vidu slabiji napredak na području Evropske unije“, smatra američki stručnjak za Balkan.

Danijel Server detektuje korupciju kao jedan od najvećih problema savremenog Kosova, s kojim se, kako kaže, muče i ostale države Zapadnog Balkana.

„Netransparentne državne nabavke i nepotizam deluju kao najveći problemi kosovskog društva. Očekujem da se nove kosovske vlasti tim problemima posvete na najbolji način – kako bi eliminisale privilegije koje su uveli njihovi prethodnici dok su bili na državnim funkcijama. Takođe, Kosovo se suočava sa aktivnim nastojanjima podrivanja institucija i ustrojstva što sprovodi njegov veći i moćniji sused - Srbija. Kampanja koju vodi, čija je svrha povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, kao i nastojanje da održava političku kontrolu nad Srbima koji žive na teritoriji Kosova, predstavljaju ozbiljne prepreke“, kaže profesor Server.

Odnosi Srbije i Kosova narušeni su posle sukoba između naoružanih pobunjenika pod nazivom Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) i vojno-policijskih snaga tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) tokom 1998. i 1999. godine. Kulminirao je intervencijom Severnoatlantske alijanse (NATO) u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan posle povlačenja vojske i policije SRJ sa teritorije Kosova, u junu 1999.

Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo utvrdila je da je u periodu od 1998. do 2000. na Kosovu ubijeno ili nestalo ukupno 13.421 osoba. Najviše je albanskih (10.533) i srpskih (2.238) žrtava.

Neki od značajnijih političkih činilaca na Kosovu, poput Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija ili Kadrija Veseljija, učestvovali su kao komandanti OVK u sukobima na Kosovu. Međutim, uprkos zaključcima Haškog suda o počinjenim zločinima OVK, nikada nije bilo dovoljno dokaza kako bi neko iz komandnih struktura bio i osuđen.

Haradinaj je ostavku na funkciju premijera podneo u julu 2019, posle poziva da se javi Specijalnom sudu za ratne zločine na Kosovu sa sedištem u Hagu. Po povratku sa razgovora obelodanio je da se pred tim sudom branio ćutanjem. Prethodno je dva puta, po optužbama za ratne zločine, pravosnažno oslobođen pred Haškim tribunalom.

Veselji je poziv istog sudskog organa, na koji se odazvao, dobio u novembru 2019. Nema podataka u kom svojstvu je pred tužilaštvom Specijanog suda u Hagu odgovarao na pitanja.

Nema ni zvanično potvrđenih informacija da li je poziv Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu stigao na adresu kosovskog predsednika Tačija i da li mu se odazivao.

Beograd nespreman za reciprocitet

Srbija Kosovo i dalje smatra teritorijom u svom sastavu - što je navedeno u preambuli Ustava Srbije donetog 2006. godine.

Dve strane vode dijalog o normalizaciji odnosa, kojim posreduje Evropska unija i trebalo bi da rezultira njihovim pravno-obavezujućim sporazumom. Razgovori su blokirani od novembra 2018, kada su bivše kosovske vlasti premijera Haradinaja uvele carine na proizvode koje uvoze iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Ta mera je primenjena, kako je tada obrazloženo, kao reakcija na međunarodnu kampanju srpskih vlasti kojom agituju na povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti. S druge strane, vlasti Srbije zbog nametnutih carina ne žele da učestvuju u dijalogu.

U međuvremenu Haradinaja je na mestu premijera nasledio bivši opozicinar Aljbin Kurti, aktivista i političar, koji je tokom godina isticao tvrde stavove prema srpskim političarima i politici koju vode prema Kosovu. Danijel Server smatra da novi predsednik kosovske vlade neće menjati pristup prema Srbiji.

„Premijer Kurti jasno je predočio da će tražiti da odnosi sa Srbijom budu zasnovani na reciprocitetu. Nisam siguran da je Beograd spreman na to, iako mislim da Kurti to s pravom traži. Ne očekujem neke značajnije pomake u odnosima dveju strana do okončanja aprilskih parlamentarnih izbora u Srbiji“, smatra Server.

Glas Amerike: Da li je ovo godina u kojoj će Kosovo postati član Ujedinjenih nacija, Interpol-a i UNESCO-a ili su te inicijative osuđene na neuspeh?

Server: Prilično neizvesno, rekao bih, imajući u vidu protivljenje Srbije i Rusije. Pitanje članstva u Interpolu i UNESKO može biti rešeno za jedan sat – ukoliko se Srbija saglasi. Mislim da bi to trebalo i da učini. Kada je reč o Ujedinjenim nacijama to je mnogo teže pitanje jer će, potpuno nezavisno od Beograda, Moskva to skupo pokušati da naplati od Vašingtona. Što Vašington neće želeti da učini.

Glas Amerike: Da li će Hašim Tači, aktuelni predsednik Kosova i glavni pregovorač u dijalogu sa Srbijom, biti isključen iz predstojećih razgovora?

Server: Tači daje sve od sebe da ostane u igri. Jedan od pokazatelja je i uloga koju je imao u zaključenju pisma o namerama o uspostavljanju aviolinije, čemu je posredovao ambasador Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine. Međutim, Ustavni sud Kosova doneo je odluku da su pregovori sa Beogradom odgovornost kosovske vlade. A ne parlamenta ili predsednika. Ovo je poslednja godina koju će Tači provesti na funkciji predsednika i to u kohabitaciji sa svojim žestokim političkim protivnicima. Nije u poziciji na kojoj bi mu trebalo pozavideti.

Kosovo je postalo nezavisno, pošto je parlament 17. februara 2008. godine usvojio Deklaraciju o nezavisnosti, čime je formalno prestalo da bude u sastavu Srbije, kao njena pokrajina pretežno naseljena građanima albanske nacionalnosti.

Osam meseci pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, Srbija je oktobra 2008. dovodeći u pitanje legalnost te odluke, zatražila savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o kosovskoj Deklaraciji o nezavisnosti.

Sud je odlučio da kosovskom deklaracijom nisu narušeni principi međunarodnog prava.

To je bio uvod u inicijativu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o pokretanju dijaloga između Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, kojim bi posredovala Evropska unija. Razgovora koji su trenutno u zapećku, a njihov nastavak očekuju međunarodni partneri Kosova i Srbije.

Najveće svetske i evropske države priznale su nezavisnost Kosova, poput Sjedinjenih Država, Velike Britanije, Nemačke i Francuske, odmah po proglašenju 2008. ili prvim godinama posle toga. Međutim, ne postoji tačan javan podatak o ukupnom broju država koje su to učinile. Na Kosovu se spekuliše o brojci od 115 država, dok vlasti Srbije koje vode kampanju povlačenja priznanja, tvrde da se radi između 95 ili 96 zemalja.

Pet članica Evropske unije: Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija su među onima koje ne priznaju kosovsku nezavisnost, a kada je reč o državama sveta, među njima su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

U poslednjih dvanaest godina Kosovo je postalo član internacionalnih organizacija, poput Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Svetske fudbalske federacije (FIFA), Evropske fudbalske unije (UEFA), Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK), ali ne i Interpol-a i Unesko-a. Takođe, Kosovo nije član Ujedinjenih nacija, međunarodne organizacije svetskih država, osnovane posle Drugog svetskog rata u nameri očuvanja svetskog mira.

XS
SM
MD
LG