Evropski blok traži od Berlina aktivno angažovanje u vezi sa nekoliko ključnih pitanja - od utvrđivanja predstojećeg dvogodišnjeg budžeta EU u visini od tri milijarde evra, do formalizovanja post-Bregzit odnosa sa Britanijom, koji će možda ostati bez konačnog dogovora. Sve to treba da bude regulisano tokom druge polovine ove godine, kada kancelarka Angela Merkel preuzima rotirajuće predsedništvo Evropske unije. Međutim, neki analitičari ukazuju na njenu, od nedavno, uočljivu pasivnost. Jedan od njih je Stiven Sejbo, ekspert za Nemačku na prestižnom Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu.
Manje od dve nedelje pošto se Evropska unija oprostila od Velike Britanije, Nemačka - najveća i dosada najenergičnija članica evropskog bloka, našla se u pozamašnom političkom procepu.
Anagret Kramp-Karenbauer, naslednica Angele Merkel, podnela je ostavku na položaj šefa Hrišćansko-demokratske unije u jeku zamršenog skandala u vladajućoj koaliciji i sve uočljivijeg rasta kako ekstremne desnice, tako i ekstremne levice u zemlji, kombinovano sa uočljivim znacima ekonomskog zastoja Nemačke.
Sve to kao da je paralisalo samu Angelu Merkel od koje se traži liderstvo I na širem evropskom planu, kaže Stiven Sejbo, profesor na Institutu za nemačke studije Univerziteta Džons Hopkins.
“Gledamo kako se zemlja od koje zavisi budućnost Evrope, ne pomera. Merkel je na odlasku. Još se ne zna ko će je naslediti. U periodu smo koji zahteva liderstvo, a zemlja od koje se očekuju glavni potezi, stoji u mestu”.
Predsednik Francuske Emanuel Makron nedavno je, tokom proslave 50-godišnjice nemačko-francuskog prijateljstva, govorio da će zajedno sa Angelom Merkel otpočeti proces revitalizacije Evropske unije, spasiti svetski liberalni poredak i preuzeti zapadno vođstvo od Sjedinjenih Država.
Ništa od toga se nije desilo, kaže Sejbo:
„Francuska je veoma razočarana kancelarkom Merkel. Okrenuli su se Nemačkoj ističući došlo je 'naše vreme'. Ovo je trenutak da regenerišemo francusko-nemačku mašinu, da povedemo i spasimo Evropu. Nije bilo nikakvog odziva iz Berlina“.
Nemačka ne može više sa lakoćom da se nosi sa krupnijim ekonomskim izazovima, tvrdi Sejbo.
„Unutrašnja stabilnost Nemačke zasnovana je na ekonomskom prosperitetu zemlje. Međutim, vodeći ekonomski sektor, automobilska industrija, počeo je da gubi dah. Kinesko i druga tržišta okreću se električnim automobilima. Nemačka u tome zaostaje. Nije isključeno da se za pet, šest godina nemačka ekonomija suoči sa nezaposlenošču i gubicima. U kombinaciji sa porastom ekstremista i na levici i na desnici biće sve veći pritisak na demokratiju i politički vrh zemlje“.
Sve to u kombinaciji sa eventualnim nastavkom američkog povlačenja iz održavanja globalnog poretka, koji je toliko bitan za nemački mir, uspeh, bogatstvo i jedinstvo, moglo bi da utiče i na korenitu promenu dosadašnjih geostrateških prioriteta Nemačke, nastavlja Sejbo.
Za to već postoji plodno tlo, kaže on.
„Prema mnogim anketama gotovo svi Nemci odobravaju jačanje poslovnih veza sa Rusijom. Ista istraživanja takođe pokazuju da je Putin mnogo popularniji od Trampa. Nemci, takođe, sve češće ističu parolu 'Nemačka na prvom mestu'“.
Glavni dokaz da je nova strateška kalkulacija već uveliko prisutna jeste zajednička nemačko-ruska izgradnja gasovoda "Severni tok 2", uprkos sankcijama koje je Amerika zavela kompanijama za obavljanje radova.
U pozadini Severnog toka je i poučna priča o nemačkom bivšem socijal-demokratskom premijeru Gerhardu Šrederu, koji je 2017. postavljen za predsednika ruske naftne kompanije "Rosneft", koja je pod zapadnim finansijskim sankcijama. Šreder istovremeno predsedava gasovodom "Severni tok 2", projektom u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije "Gazprom".
Sadašnja koaliciona vlada kancelarke Merkel uključuje SPD, koja zajedno sa većinom nemačkih biznisa podržava i gasovod i normalizovanje poslovnih odnosa sa Rusijom, kaže Sejbo.
„Gasovod bi mogao da bude geostrateški dobitak za Nemačku, jer neće više zavisiti od Ukrajine za protok energenata, nego će sama preuzeti kontrolu nad evropskim energetskim tokovima, sever-jug, istok-zapad. Zemlja koja već dominira Evropom, steći će još jedno korisno sredstvo“.
Sejbo dodaje da će sporni gasovod tokom najmanje tri sledeće decenije učiniti Nemačku energetski zavisnom od Rusije.
